Тренутно их у Србији има 5.022, док их Русији поседује око 650.000 возача. Иако технолошки застарела у конкуренцији теренских аутомобила, важи за поуздано возило које је у стању да без проблема савлада блатњаве њиве, стрме гудуре и завејане друмове.
Овог „господара макадама“ и данас користе бројна јавна предузећа. Посебно место у срцу има код љубитеља одлтајмера.
„Не могу да постигнем да рестаурирам довољну количину „лада“, колика је потражња за њима“, за Спутњик прича Ненад Костић, један од последњих специјализованих мајстора за руског четвороточкаша.
Лада Нива
© Sputnik
Половњаци изузетно тражени, нови недоступни
Према подацима Министарства унутрашњих послова које су доставили редакцији Спутњика, тренутно у Србији је регистровано 5.022 „нива“. Углавном је реч о четвороточкашима старим више од једне деценије. На тржишту половних аутомобила и даље се високо котирају, јер за добру „ладу“ стару деценију и по, возачи дају и по две хиљаде евра.
Примерци од 500 евра служе за резервне делове. Рестаурација, претварање старо у ново, кошта преко 2.000 евра. Нажалост, нову „ладу“ у Србији је тренутно немогуће купити.
„Увоз је престао пре две године због тога што возила не поседују ЕУРО 6 моторе. Интересовање за овај модел је и даље велико, људи нас зову свакодневно“, за Спутњик прича Жељко Ћејић, из „Русаута“, овлашћеног дистрибутера.
Према његовим речима, фабрика не жели да плаћа еколошке пенале и компликовану документацију, што додатно оптерећује цену возила (око 1.500 евра).
Незванично, Рено (већински власник ВАЗ-а), намерно на европском тржишту фаворизује „дачију дастер“, која се производи у Румунији и која задовољава ЕУРО 6 стандарде.
„Нива“ се тренутно може купити у БиХ, Црној Гори, Албанији и С. Македонији, а цена нових модела се креће од 11.000 до 15.000 евра.
„Лада нива“ — скроман, али моћан ауто
© Sputnik / LEANDRO PERALTA
Јефтина за одржавање, а бензин гута
Нива је омиљена код возача, јер за основно одржавање и лакши квар на путу, потребно је само мало механичарског знања. Нема пуно електронике, а у гепеку сваке налази се чекић, сет кључева, шрафцигер и клешта.
„Нива је најјефтинији теренац за одржавање. Ако се пажљивије рукује, може дуго да траје. Имао сам прилике да видим примерке који су прешли и по 300.000 километара без отварања мотора и мењача. Она се експолатише у најгорим условима, по коповима, шумама, планинама, пољопривредним газдинствима“, наводи Костић.
Њену предност у односу на друге џипове, Костић види у уским гумама, снажном мотору, кратком међуосовинском растојању и једноставној механици.
Због свог боксерског изгледа и скромног ентеријера, „нива“ никада није постала шминкерски теренац. Ипак, ко је воли, он је воли.
Шерети кажу, да ловаци на дивљач и возачи „ниве“ никада не говоре истину. Једни преувеличавају када кажу колику су животињу уловили, док шофери су сумњиви када причају колико њихов четвороточкаш троши бензина на 100 километара.
„Троши колико сипаш“, овом реченицом вешто избегавају одговор.
Лада у песмама и анегдотама
„Звер са истока“, како је зову западни медији, омиљена је у горским службама, пољопривредним газдинствима и јавним предузећима, где радници због природе посла морају да иду на неприступачне терене.
- Који аутомобил иде најбоље преко рупа?
- Најбржа је државна лада!
Ако Србин неку ствар не стави у песму, као да није ни постојала. „Нива“ је као робусни и поуздани аутомобил нашла своје место и код извођача новокомпоноване музике. И тако „закуцала“ своје место у историји.
Пре једне деценије на интернету је био хит видео како „лада“ из блатњаве њиве шлепа трактор. Друштвене мреже препуне су снимака „надвлачења“ „ниве“ и модерних западних џипова. Погађате - „лада“ их је све одувала. И као што каже она реклама из осамдесетих година прошлог века – „лада нива, нема шта“.
Нови модел
Нова „нива травел“ изгледа потпуно другачије од класичне, коју познајемо још од 1976. године. Има петоро врата, уместо троја, али је и даље компактна са дужином од 4,1 метар. Спреда личи на „тојоту РАВ4“, али гледано са стране има препознатљиву силуету, јер се ради о редизајну „шевролет ниве“ која се производила у Тољатију.
Кочнице и систем за управљање су модерни и далеко бољи од претходних модела. На старој –„лади“ зауставни пут са загрејаним кочницама је био 52,8 метара, док је сада 42,1 метар. Бука у кабини се чује тек када на брзинометру казаљка пређе 110 километара.
И нови модел је отпоран на тешке терене и оштећења, а измена у односу на претходне „ниве“ огледа се и у отварању задњих врата. Уместо на горе, она се отварају са стране.