Сигнал који је Канадска женска фондација осмислила у априлу прошле године да би жене имале начин да укажу на насиље у породици за време пандемије брзо се проширио друштвеним мрежама и испунио свој задатак боље него што се очекивало, помогавши и жртвама других кривичних дела.
„Заробљени палац“ спасава животе
Нестала 16-годишњакиња пронађена је и спасена од незаконитог заточеништва у Америци ове недеље јер је у току вожње с насилником који ју је заробио возачу другог возила показала „заробљени палац“. Возач је препознао сигнал и случај пријавио полицији.
Иако у полицијској станици нису раније чули за знак, проверили су дојаву, ухапсили 61-годишњег преступника и открили да је породица тинејџерке пријавила њен нестанак прошлог уторка.
Маја Јовановић из Бироа за борбу против трговине људима истиче да су деца у Србији сазнала за „заробљени палац“ путем друштвених мрежа и да знају коме да пријаве немили случај, али и да би тај сигнал требало да науче и остали грађани да би се усталио у нашем друштву.
„То није само сигнал за отето дете. То је знак и да жена трпи насиље у породици, да је изложена неком виду присиљавања, угњетавања или злостављања, као и да је дете угрожено. Тај сигнал могу да користе и дечаци и девојчице, па чак и мушкарци. Тај знак сигнализира на проблем и опасност. То је позив у помоћ“, напомиње Маја Јовановић за „Спутњик“.
Она предочава да су друштвене мреже, пре свега „Тик ток“, овог пута показале своју добру страну и помогле да се кампања „Сигнал фор хелп“ (#SignalForHelp), којом се промовише „заробљени палац“, брзо прошири међу децом.
„Једино треба да се обрати пажња да се тај знак не користи у шали или за привлачење пажње. Морамо да јасно и прецизно говоримо како треба да се користи, јер можемо да наиђемо на случајеве који ће умањити одазив на апел за помоћ“, истиче Маја Јовановић.
Наша саговорница наглашава да „заробљени палац“ може да буде кључ за сузбијање насиља у породици и трговине људима, јер оно највише зависи од пријава које долазе из жртвине околине. Насиље најчешће пријаве пријатељи, комшије или рођаци жртве, али и случајни пролазници.
Породично насиље и трговина људима у Србији
У Србији је од почетка ове године у породичном насиљу убијено 11 жена. Током 2020. године било је више од 12.000 пријављених случајева насиља у породици, од којих је у скоро 9.000 њих жртва била жена. За време пандемије број пријава насиља у породици увећао се за око 40 одсто.
Осим тога, у првих девет месеци 2021. у Србији су идентификоване 32 жртве трговине људима, од којих су деветоро деца и то девојчице. Четири су биле жртве сексуалне, а две радне експлоатације, две су биле принуђене на брак, а једна на вршење кривичних дела. Деца и млади иначе чине 66 одсто жртава трговине људима на Западном Балкану, од којих су већина девојчице.
„Та статистика је десетоструко већа, јер то су само идентификоване жртве трговине људима у том моменту, а постоји на десетине случајева на којима се ради. Дакле, статистика варира. Прецизна је у том моменту, а већ сутрадан се може повећати“, подвлачи Маја Јовановић.