„Недостајало им је горива и муниције, а осим тога, важна је и чињеница да су почеле кише, претварајући подземне воде у муљне реке дубоке метар“, истиче аутор Флоријан Штарк.
Све је то, тврди Штарк, одложило напредовање Немаца, који једноставно „нису ни стигли у Москву захваћену хаосом“.
Аутор подсећа да је у Кремљу је у октобру 1941. године организован пријем у част двојице западних магната - британског лорда Бивербрука и Американца Ејверела Харимана. У чланку се наводи да је Стаљин организовао гозбу и да су гостима служили кавијар, дивљач, свињетину, сладолед, коњак, вотку и вино, наводи аутор и додаје да су одржане 32 здравице, углавном за брзу победу над нацистичком Немачком.
Међутим, у исто време је ка Москви напредовало 78 дивизија Вермахта, пише „Велт“.
Њихов циљ је, према писању медија, био да „у ограниченом времену које је преостало до почетка зиме поразе и униште совјетске трупе које су се супротстављале групи армије 'Центар'“. У материјалу се напомиње да је Хитлер о томе говорио у директиви 35, издатој у септембру 1941. године.
Према писању аутора, од почетка рата у јуну, Вермахт је услед непрекидних борби већ изгубио пола милиона људи. Неки су били убијени, неки рањени. Поред тога, Немци су имали проблеме са логистиком у транспорту робе на велике удаљености, које нису могли да се превазићу, као и са материјално-техничким снабдевањем трупа, истиче Штарк.
Заробљени Немци код Москве у децембру 1941. године
© Sputnik / Анатолий Гаранин
Међутим, бројне победе су одржавале морал немачких трупа на одговарајућем нивоу, а команда је била уверена да се рат може завршити пре зиме.
До краја октобра 1941. године, ситуација у Москви је постала критична. Проглашено је опсадно стање, евакуисани су становништво и индустријска предузећа, подигнуте су барикаде на улицама. ПВО је одбијао ваздушне нападе ваздухопловства немачког Вермахта. Напад се очекивао из дана у дан – до новембра су јединице групе армија „Центар“ биле на само 70-100 километара од центра престонице.
Битка за Москву одвијала се на подручју чије су границе на северу ишле дуж реке Волге од Каљазина до Ржева, на западу - дуж железничке пруге Ржев – Вјазма – Брјанск, на југу дуж условне линије Рјажск – Горбачево – Дјатково.
Црвена армија је 5. децембра 1941. кренула у контраофанзиву дуж целог фронта код престонице, изводећи низ успешних офанзивних операција и одбила Немце на 150-300 километара од престонице, подсећа „Велт“.
Немци су код Москве претрпели тежак пораз и први пут од септембра 1939. године су се повукли, нагласио је аутор.