Иницијативу је поднијела Социјалистичка народна партија. По Уставу, предсједника Црне Горе Скупштина може разријешити када Уставни суд утврди да је повриједио Устав. Посланици ће о овој иницијативи гласати сјутра, након данашње вишесатне расправе.
Начело одвојености цркве од државе
Предсједница Уставног одбора Симонида Кордић је казала да се у предлогу наводе чињенице о чињењима Ђукановића у периоду устоличења митрополита црногорско-приморског Јоаникија, 5. септембра на Цетињу.
„Ђукановић је исказао став да устоличење не треба да буде на Цетињу и предложио гдје то треба да се одигра, мијешајући се у питања цркве и слободе вјероисповјести“, рекла је Кордићева.
Она је казала да се у инцијативи наводи да је повријеђен члан Устава који гарантује секуларизацију државе утврђује одвојеност цркве од државе.
„Што значи да државни органи од предсједника па надаље немају право мијешања у црквене послове и обратно“, истакла је Кордићева.
Према њеним ријечима, инцијатива расправља и могућност кривичне одговорности Ђукановића и упућује на то да је прекршен Кривични законик, ради позивања на спречавање вјерског обреда, што је, како је навела, оперативно спроведено у дјело преко савјетника предсједника за безбједност Веселина Вељовића.
Посланик Демократског фронта (ДФ), Драган Бојовић, казао је да нема афере у коју директно није укључен Ђукановић.
„Јасно је да је Ђукановић прекршио Устав, у много тачака, нарушавајући основно начело одвојености државе од цркве, кршећи основна људска права, изазивајући вјерску, националну, расну мржњу и нетрпељивост, што је и кажњиво и по Кривичном законику“, рекао је Бојовић.
Он је казао да Ђукановић дијели, свађа и хоће да изазове сукоб међу грађанима.
„Имамо предсједника секуларне државе, који хоће да ствара неку своју цркву“, рекао је Бојовић.
За ДПС иницијатива „политикантски памфлет“
Посланик Демократске партије социјалиста (ДПС) Јевто Ераковић казао је да је предлог за покретање поступка за утврђивање да ли је Ђукановић повриједио Устав, политикански памфлет заснован на истакнутим дјеловима једне изјаве Ђукановића.
Он је казао да предсједник према Уставу има право на слободу изражавања као и сваки други грађанин.
Како је навео, Уставом је прописано да нико не може бити позван на одговорност због изнијетих ставова, осим ако је тиме учинио кривично дјело.
„Ако је, као што неосновано тврде предлагачи, предсједник позивао на отпор, зашто нијесу против Ђукановића поднијели кривичне пријаве“, упитао је Ераковић.
Он је додао да то нијесу урадили зато што је очигледно да Ђукановић та кривична дјела није починио.
„Зато су предлагачи извукли из контекста дјелове обраћања Предсједника, како би покушали да га компромитују, као једину институцију која функционише у Црној Гори, штитећи интересе државе“, рекао је Ераковић.
Одлука на Уставном суду
Посланица Социјалдемократске партије Драгиња Вуксановић Станковић је истакла да 25 посланика може да покрене иницијативу којом тражи разрјешење предсједника државе и напоменула да одлуку о томе да ли је предсједник повриједио устав доноси Уставни суд.
Вуксановић Станковић је појаснила да уколико Уставни суд одлучи да је предсједник државе повриједио Устав, Скупштина има право да га разријеши, а ако донесе одлуку да није, онда нема то право.
Она је навела да ће неко морати да сноси одговорност за то што су уведене вјерске подјеле у Црној Гори.
Посланик Демократске Црне Горе, Владимир Мартиновић, рекао је да је сигуран у оправданост иницијативе, јер је више него јасно да је Ђукановић повриједио Устав.
Мартиновић је казао да нико у Демократама није био поборник тензија у друштву.
„Ђукановић је са одређеним својим сарадницима, успио да створи тензије усљед једног вјерског обреда, који је загарантован Уставом, законом и конвенцијама о људским правима“, рекао је Мартиновић.
Посланик СДП-а Дамир Шеховић је казао да ако је неко прекршио Устав око догађаја на Цетињу то је био премијер Здравко Кривокапић који је, каже Шеховић, по сопстевеном признању, управљао полицијом.
Посланик СНП-а Владимир Јоковић је казао да су дешавања на Цетињу нешто најгоре што се Црној Гори десило у посљедњих 30-ак година.
Јоковић је казао да се Црна Гора дијелила по много питања, али никада до сада на вјерској основи и никада није било проблема када су у питању вјерски односу у држави.
Он је казао да Ђукановић, који би требао да буде предсједник свих грађана и да учини све да суживот и вјерске слободе цвјетају, покушава и организује његове присталице да се супротставе законом утврђеним вјерским слободама.
„Позив на рушење вјерског склада на Цетињу може имати далекосежне посљедице и мислимо да је наш захтјев за подношење иницијативе за смјену Ђукановића потпуно оправдан“, рекао је Јоковић.
Јоковић је оцијенио да је дошло вријеме да Ђукановић поднесе оставку и „скине етикету са Црне Горе да је криминална и недемократска држава“.
Шеф посланичког клуба Црно на Бијело, Милош Конатар, казао је да ће тај посланички клуб подржати предлог за покретање поступка за утврђивање да ли је Ђукановић повриједио Устав.
Конатар је казао да Црну Гору у ту бољу будућност не могу повести људи који дијеле државу и држе је заробљену у прошлости.
„Предсједник Црне Горе не доприноси помирењу, већ продубљује подјеле и на неки начин не дозвољава да се помирено друштво, као што је наше, окрене бољој будућности и ка ЕУ“, рекао је Конатар.
Према његовим ријечима, Ђукановић представља терет за Црну Гору и ДПС.
Конатар је подсјетио да су спорне изјаве Ђукановића биле и приликом именовања амбасадора, јер се, како је казао, на дискриминаторан начин говорило о људима који су држављани и грађани Црне Горе.
Он је оцијенио да су ти људи политички дискриминсани само зато што не припадају политичкој опцији којој припада Ђукановић.