Мерима Његомир је своју врхунску интерпретацију наше народне музике пажљиво градила кроз изузетну певачку каријеру коју је изнедрио Радио Београд, оличену по узорима великих уметника као што су били Мара Ђорђевић, Ксенија Цицварић, Даница Обренић, Анђелија Милић и многи други великани наше традиционалне песме, као њихов прави наследник, каже Драгана Маринковић, уредница емисије „Од злата јабука“ Радио Београда 2.
Чувар традиције
Мерима Његомир је са подједнаким успехом и професионализмом изводила различите жанрове – од градских песама и романси преко српских песама, севдалинки које је јако волела, врањанских, војвођанских, црногорских, македонских, руских, па и песама народа са других континената, а тиме је мало ко могао да се похвали, додаје Маринковићева.
Истовремено, изводила је нове композиције, композиције које је прва интерпретирала, које је пажљиво бирала и које су захваљујући њој постале популарне и радо слушане.
„Ипак, као уметница била је веома привржена народној традицији. За њу су рекли, а и сама сам могла у то да се уверим, да је поседовала изузетну енергију и професионалан однос према послу, било да је реч о бројним гостовањима на радију, телевизији, концертима или хуманитарним наступима којима се увек радо одазивала показујући своју племенитост и ширину. Удахнула је нови живот бројним, потпуно заборављеним песмама које су записивали наши познати етномузиколози и мелографи. Тиме је њен допринос у очувању музичке традиције изузетно значајан“, истиче Маринковићева.
Случајно откривени раскошни таленат
Мерима Његомир школовала је глас, током школовања волела је да пева, а 1972. године стала је пред микрофон Радио Београда, како је сама рекла, потпуно случајно. Њен таленат је открио Светомир Шћешић, један од уредника Радио Београда, позвао је да сними пробне снимке и тако је све почело, подсећа Маринковићева.
Од тог тренутка почела је каријеру солисте Радио Београда и Мерима Његомир постала је, уз Цунета Гојковића, један од певача са највећим бројем трајних снимака за звучни архив. Тачан број им се не зна али се зна да је реч о стотинама снимака врхунске вредности, истиче Маринковићева.
„Као уметницу, красио ју је раскошан таленат, чудесна енергија, неки младалачки ентузијазам и непристрасан истраживачки дух. Прва је од извођача народне музике одржала концерт на Коларчевом универзитету 1995. године и једна је од ретких која је касније у тој дворани више пута приређивала концерте. Радила је дуго година као уредница народне редакције у Продукцији РТС-а и била је веома посвећена пројектима везаним за снимање, чување и промоцију традиционалне музике. Волела је рад са младима и имала је у оквиру Радио Београда и школу традиционалног певања и трудила се да љубав према народној музици пренесе и на младе“.
Рад са младима – обнова Омладински народни оркестар
Свесрдно је радила на њиховој афирмацији, не само певача него и инструменталиста и она је, на пример, обновила и рад и постојање Омладинског народног оркестра, додаје Маринковићева. Једна од идеја Мериме Његомир била је да се у Београду, по узору на Сарајево, направи Музеј славних солиста Радио Београда, али нажалост, „смрт је била бржа“.
Маринковићева је заједно са Меримом Његомир радила на том пројекту и зна колико је енергије и љубави уложила у то да сећање на уметнике који су оставили траг у нашој култури традицији овековечи у музеју у коме ће бити изложене њихове слике, музика, награде и слично.
Добрица Ћосић: Мерима је певала и кад ћути
На Радио Београду 2 у емисији „Од злата јабука“ сутра и у среду емитоваће се две емисије из априла 2016. године у којима је Мерима Његомир била гошћа наше саговорнице а њих две су разговарале о раду, каријери, песмама и концертима велике певачице.
„За крај бих издвојила речи Добрице Ћосића који је једном приликом рекао: 'Када слушам Мериму како пева, ја верујем да пева и када ћути. Благо њој и свима који је слушају’. Знате како кажемо за уметнике који су попут Мериме Његомир оставили велики траг у нашој култури и музичкој традицији – оставили су нам песме записане у времену“, закључила је Драгана Маринковић.
Мерима Његомир биће сахрањена уторак у 14.30 у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.