Јеврејски побуњеници, познати као Хасмонејци или Макавеји, међу којима су и Свети мученици Макавеји, којима је посвећен празник 14. августа према календару СПЦ, уништили су ову тврђаву у оквиру устанка против хеленистичких окупатора.
Археолози су недавно открили остатке тврђаве у шуми Лакиш, на обронцима Јудејских планина у јужном Израелу, објавила је Управа за антиквитете Израела.
Тврђава је уништена око 112 године пре Христа, неколико деценија после јерусалимског чуда које се догодило у склопу устанка, а прославља се као Ханука код Јевреја.
„Битка се догодила у време када је вођа Макавејаца, свештених Јован Хиркан водио Хасмонејце у борби за независност од Селеукидског царства“, саопштила је Управа за антиквитете.
Тврђава се налази на врху високог брда и обезбеђује стратешку контролу над главним путем за Марешу, која је била веома важан град у хеленистичком периоду, преноси Лајвсајенс.
Археолози претпостављају да је тврђава била део утврђене линије хеленистичке армије и да јој је намена била да заштити Марешу од напада побуњеника Хасмонејаца, наводи Управа за антиквитете.
„Докази са налазишта показују да је селеукидска одбрана била неуспешна. Утврђење је тешко оштећено и запаљено током напада Хасмонејаца“, наводи се у саопштењу Управе које потписују вође истраживања Сар Ганор, Владик Лифшитс и Ахиноам Монтагу.
Тврђава је била димензија 15 пута 15 метара, са спољним зидовима дебљине и до три метра, а у њеној унутрашњости нађено је седам просторија висине око два метра. Откривене су и степенице које су водиле на горњи ниво грађевине, који није сачуван, а претпоставља се да је укупна висина грађевине била пет метара.
Археолози су у утврђењу нашли на стотине артефаката, међу којима су гвоздено оружје, праћке, грнчарија и новчићи који потичу из другог века пре Христа. Нађене су и изгореле дрвене греде, које су научницима указале да је тврђава спаљена у борби.
Устанак Хасмонејаца или Макавеја почео је када је селеукидски краљ Антиох Четврти оскрнавио Други храм у Јерусалиму 168. године пре Христа. Он је, како наводе историјски извори, после освајања Јудеје, погубио 80.000 Јевреја, уништио свети јеврејски храм у Јерусалиму и забранио јеврејску веру. Спроводио је хеленизацију Јевреја, увео грчке паганске обичаје у Јерусалим и у храм поставио скулптуру грчког бога Зевса.
Тада је, 167. године пре Христа, свештеник Мататија са својих пет синова покренуо устанак, а наследио га је његов син, свештеник Јуда Макавеј (Макабејац), који важи за једног од највећих јеврејских војсковођа и ратника.
Макавеји су успели да преотму храм, очисте га и освете, али према предању које прати празник Ханука, нису у њему нашли довољно неоскрнављеног уља за обредне светиљке, већ само једну посуду у којој је било уља за једну светиљку за један дан. Међутим, тада се догодило чудо и светиљка је горела осам дана, колико се овај празник прославља.
„Откриће ове тврђаве отвара нам поглед на битке и победе устаника Макавеја, обезбеђујући доказе у вези са традиционалним предањима о Хануки“, рекао је Хили Тропер, израелски министар културе и спорта.