Патријарх Порфирије и представници Цркава и верских заједнице у Србији предложили су највишим државним функционерима да веронаука поново добије статус обавезног изборног предмета, да се по угледу на Уредбу из 2001. године, настава организује на нивоу одељења, а не на нивоу група, без обзира на број пријављених ученика, као и да се часови одржавају истовремено са часовима другог алтернативног предмета.
Писмо упућено председнику Србије Александру Вучићу, председнику скупштине Србије Ивици Дачићу, премијерки Ани Брнабић и министру просвете Бранку Ружићу потписао је и наш саговорник.
Исак Асиел за Спутњик открива да је апел упућен после међународне Конференције посвећене 20 година верске наставе у Србији, али да је вест о њему стигла у јавност двадесет дана касније, јер, реакција нема.
Јеврејска заједница у Србији нема пуно младих, не постоји шанса да се у некој школи формира група ђака који ће ићи на веронауку
© Tanjug / ALEKSANDAR CIRIC
Вероучитељи у Србији дискриминисани
Он додаје да су ствари узрочно последичне, да часови веронауке морају да буду квалитетни, а да би били квалитетни, онај ко их држи мора да има нешто што обећава егзистенцију, као што је случај и са другим наставницима и професорима.
"Овако се вероучитељи налазе у подређеном положају, готово дискриминисано, питају се да ли ће имати часове или не. Још им кажу, видиш да то никоме није интересантно и тако је - мало по мало - склањају. Српска православна црква је домицилна, пазите, они имају реалан проблем, а шта онда можемо да кажемо за друге", каже Асиел.
Циљ је - обавезан изборни предмет
Он сматра да веронаука апсолутно поново мора да буде обавезан изборни предмет и истиче да се њеном постепеном деградацијом дошло и до нерешеног статуса наставника, уместо да су се ствари кретале обрнутим смером.
"Када имате нерешен статус професора, то онда није ни атрактивно место. Онда неко из некакве муке бира, па не можете ни да имате избор кадра. Рецимо у Немачкој, оног тренутка када сте вероучитељ, онда вас држава плаћа. То је сјајно решено. Ако може у једној Немачкој да буде решено, зашто не би и овде, код нас су стално некакве идеолошке приче око тога да ли је веронаука потребна или не. Пре свега то питање треба дефинитивно решити", каже Аисел.
У Израелу постоје приватне школе које имају верску и секуларни део наставе, државне религиозне, али и секуларне школе које немају верску наставу
© AP Photo / Oded Balilty
Мало ђака у јеврејској заједници
Врховни рабин додаје да је јеврејска верска заједница у Србији мала, али да то није њен главни проблем, већ чињеница да је стара, не постоји шанса да се у некој школи формира група ђака који ће ићи на веронауку.
"Немамо пуно деце, рецимо у Београду једно дете је на Вождовцу, једно на Новом Београду, једно у Земуну, једно на Врачару и онда они углавном иду на Грађанско васпитање, то им је лакше, а теолошка врста подуке иде преко Јеврејске општине. Тако је много лакше, ово сада је проблематично. Нема ко ни да предаје, ја сам када је све почело, путовао у Нови Сад због једне једине ученице. Била је и једна особа која је хтела да се бави тиме, али када је видела да од тога не може да се живи, да јој егизстеницја није загарантована, иселила се у Израел".
Како је регулисано у Израелу?
Асиел наводи да у, како истиче, демократској Држави Израел, постоје приватне школе које имају свој курикулум, верске школе, које имају верску и секуларни део наставе, али да је дете могуће уписати и у државну религиозну школу.
"Имате и државне секуларне школе које уопште немају верску наставу, дакле, читав дијапазон, све је потпуно другачије уређено, тамо имате и приватне основне и средње школе. У државним религиозним учи се више предмета, религиозни у Изреаелу не уче само Библију, већ изучавају Талмуд, Мишну. Постоје чак и такве школе које пре подне имају верску наставу, неколико часова, а поподне секуларну, математику, физику хемију и друге предмете", објашњава главни рабин Србије.
Он додаје да је фокус у Србији стављен на друге ствари, које јесу важне, али да се из вида изгубило оно што је најважније - верска настава треба да постоји и она мора да буде квалитетна.
"Постоји Комисија при Министарству образовања која надгледа да ли постоји неки случај да је неко злоупотребио верску наставу за ширење идеја против муслимана, католика или Јевреја. Може да се дође на ту комисију да се то испита случај, да сви заједно реагују да се неко такав склони. Таквих случајева није било, али хоћу да кажем да постоји такав механизам. Зашто се једнака пажња не посвети и другим, једнако значајним стварима", закључује Асиел на крају разговора за Спутњик.