https://sputnikportal.rs/20211105/veronauka-u-srbiji-na-tankom-ledu-a-veroucitelji-prokazeni--patrijarh-povukao-iznudjen-potez-1131318634.html
Веронаука у Србији на танком леду, а вероучитељи прокажени – патријарх повукао изнуђен потез
Веронаука у Србији на танком леду, а вероучитељи прокажени – патријарх повукао изнуђен потез
Sputnik Србија
Вероучитељи у Србији су дискриминисани, немају основна права, а изменом просветног закона верска настава, стављена на танак лед. Изборни програм можете да... 05.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-05T19:38+0100
2021-11-05T19:38+0100
2021-11-05T19:38+0100
србија
министарство просвете
дискриминација
веронаука
вероучитељ
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/15/1125709018_0:72:1921:1152_1920x0_80_0_0_bfe40dae6f8500fc7b95b3ae7f3f3ef3.jpg
Ово за Спутњик, поводом апела патријарха српског Порфирија да се верској настави да статус предмета, а вероучитељи да добију стални радни однос, каже ђакон Стеван Јовановић, из Одбора за верску наставу Архиепископије београдско – карловачке.Наш саговорник дванаест година провео је као вероучитељ у Петој београдској гимназији, два пута је био и разредни старешина, предводио екскурзије.Каже да је веронаука заправо једини предмет чији се образовно – васпитни циљеви у највећој мери поклапају са општим циљевима образовања датим у кровном Закону.„Сви други предмети остварују те исте циљеве, али успут, у некој наставној целини, у некој методској јединици, али верска настава када остварује своје циљеве, она остварује једну трећину општих циљева образовања и васпитања у Србији“, истиче Јовановић.Како је веронаука у Србији деградиранаНаш саговорник каже да су вероучитељи пре свега дискриминисани у оквиру образовног система, јер су једини наставници који немају могућност да заснују радни однос на неодређено време.„Вероучитељ као да је прокажен у самом образовном систему. То сви знају, непријатно нам је кад нас колеге сажаљевају. Ту је и низ других ствари које се тичу самог статуса предмета, који опет доводи вероучитеље у положај који може да се квалификује само као дискриминација“.Пре четири године изменом Закона о образовању практично је дерогиран статус верске наставе, из обавезног изборног предмета пребачена је у изборни програм. То је изазвало низ других проблема.„Изборни програм можете да укинете или уведете без сагласности Националног просветног савета. Ту је и чињеница да је, са тако измењеним статусом предмета, директор школе у обавези да све изборне програме „ћушне“ на крај распореда, а понекад и у другу смену“, каже Јовановић.Он додаје да је једнако велики проблем то што су за верску наставу почела да важе правила за формирање група ђака које важе за изборне програме, а не за предмет.Што се тиче група и наставници грађанског васпитања су дискриминисани, али они имају могућност да заснују стални радни однос.Проблем сталног радног односаНаш саговорник скреће пажњу на чињеницу да вероучитељи не могу да остваре поједина општа права, пре свега не могу да подижу дугорочне кредите, јер ниједна банка не верује неком ко има радни уговор на годину дана.„Замислите колико то утиче на њихов животни стандард, то су људи који имају породицу, децу, који треба да купе ауто, да обнове мобилни телефон, купе рачунар. Не могу, ако то не могу да спакују у рачуницу од годину дана“.Све је више жена вероучитеља, у Београду чак 30 одсто, додатни проблеми се јављају када пожеле да имају породицу, јер статус труднице и породиље, своја права, остварују искључиво на основу добре воље директора школа.„Да школа са њом обнови уговор, то су, верујте, довијања, људи нам излазе у сусрет онако, људски, да те жене и њихова деца не би остали без динара. Ми смо у тако неповољном положају 20 година, не две године, у затвору бисмо већ за добро понашање добили помиловање, макар би нам казну скратили“, каже Јовановић и додаје да кад остане без посла, вероучитељ чак нема ни право да постане технолошки вишак.Контрола наставеНаш саговорник додаје да се незаинтересованост Министарства просвете и државе уопште за ову тему огледа у чињеници да је и контрола верске наставе у сивој зони. Последње озбиљно истраживање Педагошког института догодило се пре 10 година.„Од тада Министарство просвете није наручило ни једно истраживање. Прво би требало да се види у ком стању су и грађанско васпитање и верска настава, како да их побољшамо. Требало би да знамо шта можемо боље да урадимо, шта смо урадили за ових 20 година“.Ко бира вероучитеље у Србији?На основу Устава СПЦ надлежни архијерејски намесник је дужан да изабере вероучитеља и обавља надзор над радом. Одбор за верску наставу постоји у свакој епархији.„У сарадњи са еминентним педагозима и психолозима обављамо неку врсту интервјуа са свим новим кандидатима за верску наставу. На основу стручног мишљења и нас као теолога правимо ранг листу, а онда према указаној потреби у систем наставе убацујемо нове људе“, каже Јовановић.Он додаје да много тога зависи и од вештине самог вероучитеља, какав је као педагог и методичар. Ако комплексне ствари везане за богословље прилагоди деци, то је за њих велика радост.„Моји ђаци су излазили са часова битно померени из свог свакодневног дискурса. Замишљени о себи, животу, о систему у којем живе. Једноставно, утисак је да верска настава њима пружа алатке којима могу да критички промишљају стварност око себе. И ону која се тиче политике, културе, али и ону која се тиче егзистенцијалних избора које ће сутра правити. Ову чињеницу треба да имају на уму они који могу да послушају патријарха Порфирија“.Највећи број земаља у ЕУ има конфесионалну верску наставу, чије програме контролишу традиционалне верске заједнице. Спорна је само у Француској, али последњих година, управо због терористичких напада у Европи, чак и секуларна француска јавност почела је да тражи верску наставу, јер је то један од најбољих начина да се разбију предрасуде.
https://sputnikportal.rs/20211104/patrijarh-porfirije-ukazao-na-dva-neresena-pitanja-u-vezi-sa-veronaukom-1131260064.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
србија, веронаука, дискриминација, вероучитељи, министарство просвете, патријарх порфирије, srbija, veronauka, diskriminacija, ministarstvo prosvete, patrijarh porfirije
србија, веронаука, дискриминација, вероучитељи, министарство просвете, патријарх порфирије, srbija, veronauka, diskriminacija, ministarstvo prosvete, patrijarh porfirije
Веронаука у Србији на танком леду, а вероучитељи прокажени – патријарх повукао изнуђен потез
Вероучитељи у Србији су дискриминисани, немају основна права, а изменом просветног закона верска настава, стављена на танак лед. Изборни програм можете да укинете или уведете без сагласности Националног просветног савета. Заинтересованост патријарха Порфирија, а чини се и министра просвете господина Ружића, даје наду да ће ова питања да се реше.
Ово за Спутњик, поводом
апела патријарха српског Порфирија да се верској настави да статус предмета, а вероучитељи да добију стални радни однос, каже
ђакон Стеван Јовановић, из Одбора за верску наставу Архиепископије београдско – карловачке.
Наш саговорник дванаест година провео је као вероучитељ у Петој београдској гимназији, два пута је био и разредни старешина, предводио екскурзије.
Каже да је веронаука заправо једини предмет чији се образовно – васпитни циљеви у највећој мери поклапају са општим циљевима образовања датим у кровном Закону.
„Сви други предмети остварују те исте циљеве, али успут, у некој наставној целини, у некој методској јединици, али верска настава када остварује своје циљеве, она остварује једну трећину општих циљева образовања и васпитања у Србији“, истиче Јовановић.
Како је веронаука у Србији деградирана
Наш саговорник каже да су вероучитељи пре свега дискриминисани у оквиру образовног система, јер су једини наставници који немају могућност да заснују радни однос на неодређено време.
„Вероучитељ као да је прокажен у самом образовном систему. То сви знају, непријатно нам је кад нас колеге сажаљевају. Ту је и низ других ствари које се тичу самог статуса предмета, који опет доводи вероучитеље у положај који може да се квалификује само као дискриминација“.
Пре четири године изменом Закона о образовању практично је дерогиран статус верске наставе, из обавезног изборног предмета пребачена је у изборни програм. То је изазвало низ других проблема.
„Изборни програм можете да укинете или уведете без сагласности Националног просветног савета. Ту је и чињеница да је, са тако измењеним статусом предмета, директор школе у обавези да све изборне програме „ћушне“ на крај распореда, а понекад и у другу смену“, каже Јовановић.
Он додаје да је једнако велики проблем то што су за верску наставу почела да важе правила за формирање група ђака које важе за изборне програме, а не за предмет.
„Без јавне расправе, без икакве анализе како ће се то одразити на остваривање образовних и васпитних циљева верске наставе, практично су промењена правила по којима се формирају групе ђака за верску наставу. То је у једној демократској земљи недопустиво“.
Што се тиче група и наставници грађанског васпитања су дискриминисани, али они имају могућност да заснују стални радни однос.
Проблем сталног радног односа
Наш саговорник скреће пажњу на чињеницу да вероучитељи не могу да остваре поједина општа права, пре свега не могу да подижу дугорочне кредите, јер ниједна банка не верује неком ко има радни уговор на годину дана.
„Замислите колико то утиче на њихов животни стандард, то су људи који имају породицу, децу, који треба да купе ауто, да обнове мобилни телефон, купе рачунар. Не могу, ако то не могу да спакују у рачуницу од годину дана“.
Све је више жена вероучитеља, у Београду чак 30 одсто, додатни проблеми се јављају када пожеле да имају породицу, јер статус труднице и породиље, своја права, остварују искључиво на основу добре воље директора школа.
„Да школа са њом обнови уговор, то су, верујте, довијања, људи нам излазе у сусрет онако, људски, да те жене и њихова деца не би остали без динара. Ми смо у тако неповољном положају 20 година, не две године, у затвору бисмо већ за добро понашање добили помиловање, макар би нам казну скратили“, каже Јовановић и додаје да кад остане без посла, вероучитељ чак нема ни право да постане технолошки вишак.
Наш саговорник додаје да се незаинтересованост Министарства просвете и државе уопште за ову тему огледа у чињеници да је и контрола верске наставе у сивој зони. Последње озбиљно истраживање Педагошког института догодило се пре 10 година.
„Од тада Министарство просвете није наручило ни једно истраживање. Прво би требало да се види у ком стању су и грађанско васпитање и верска настава, како да их побољшамо. Требало би да знамо шта можемо боље да урадимо, шта смо урадили за ових 20 година“.
Ко бира вероучитеље у Србији?
На основу Устава СПЦ надлежни архијерејски намесник је дужан да изабере вероучитеља и обавља надзор над радом. Одбор за верску наставу постоји у свакој епархији.
„У сарадњи са еминентним педагозима и психолозима обављамо неку врсту интервјуа са свим новим кандидатима за верску наставу. На основу стручног мишљења и нас као теолога правимо ранг листу, а онда према указаној потреби у систем наставе убацујемо нове људе“, каже Јовановић.
Он додаје да много тога зависи и од вештине самог вероучитеља, какав је као педагог и методичар. Ако комплексне ствари везане за богословље прилагоди деци, то је за њих велика радост.
„Моји ђаци су излазили са часова битно померени из свог свакодневног дискурса. Замишљени о себи, животу, о систему у којем живе. Једноставно, утисак је да верска настава њима пружа алатке којима могу да критички промишљају стварност око себе. И ону која се тиче политике, културе, али и ону која се тиче егзистенцијалних избора које ће сутра правити. Ову чињеницу треба да имају на уму они који могу да послушају патријарха Порфирија“.
Највећи број земаља у ЕУ има конфесионалну верску наставу, чије програме контролишу традиционалне верске заједнице. Спорна је само у Француској, али последњих година, управо због терористичких напада у Европи, чак и секуларна француска јавност почела је да тражи верску наставу, јер је то један од најбољих начина да се разбију предрасуде.
