Иако Пентагон има највећу флоту танкера на свету, ефикасност њихове примене у борбеним условима је под великим питањем.
САД имају једну од најмоћнијих ваздушних армада на планети: Ратно ваздухопловство, Ратна морнарица, копнене јединице и Корпус маринаца броји више од 13.000 авиона и хеликоптера, не рачунајући дронове. Вашингтон се не устручава да их максимално искористи, јер авијација има одлучујућу улогу у војним операцијама Пентагона широм света, пише коментатор РИА Новости Андреј Коц.
Слаба тачка – попуна горивом
Стандардна стратегија се састоји у томе да се стекне надмоћ у ваздуху и противнику нанесе максимална штета ударним авионима и високопрецизним оружјем а тек након тога да се крене у бој с копненим снагама. Пешадији и тенковима често остаје само да заузму рушевине које се још диме. Међутим, експерти Хадсоновог института сматрају да такав план неће функционисати с Русијом или Кином.
Разлог је у, благо речено, не баш идеалном стању авиона за попуну горивом, који службе за снабдевање Ратног ваздухопловства керозином далеко од аеродрома где су авиони базирани. Без њих ловци и бомбардери неће моћи да изврше ударе на великом растојању. Ова ситуација је посебно критична уколико дође до сукоба са државама које имају огромну територију.
„После Хладног рата, пре три деценије, наши авиони за попуну горивом наставили су да делују широм света, како у мировним, тако и у борбеним операцијама. Од тада се флота танкера смањила са 701 на 473, а оптерећење се повећало. Тренутно се користе сви авиони за попуни горивом. А резерве за случај рата с Кином или Русијом нема. Противник зна за ту слабост и активно ће је користити. Као резултат америчко Ратно ваздухопловство може да изгуби ефикасност на бојном пољу“ , наводи се у извештају.
Проблеми са заменом
Дефицит летећих танкера није једини проблем. Аутори истраживања подсећају да просечна старост авиона за попуну горивом КЦ-10 Еxтендер и КЦ-135 Стратотанкер 52 године. Према стандардима у ваздухопловству, то је веома много. И док Еxтендери, који су увршени у наоружање 1981. године, још нису исцрпели ресурсе, за већину Стратотанкера који су произведени од 1954.године до 1965.године време је да буду послати на отпад.
Пентагон је почео да тражи алтернативу за застареле авионе још пре 20 година. Програм развоја три нова типа авиона за попуну горивом покренут је 2001.године. Планирано је да се направи 179 модела перспективних пројеката КЦ-X и КЦ-Y који би заменили КЦ-135 и до 2040.године да се успостави серијска производња КЦ-З како би се преостали КЦ-10 избацили из употребе. Међутим, појавиле су се потешкоће.
Године 2011. уговор за пројекат КЦ-X добила је корпорација Боинг, која је на баи путничког авиона Боинг-767 развила авион за опуно горивом КЦ-46 Пегасус. На Он према папирима може да понесе 95 тона горива – скоро двоструко више него КЦ-135. Авион су опремили модерном технологијом. Рецимо, оператери имају специјалне 3Д наочаре које олакшавају танкирање у ваздуху.
Испоставило се да стварност и није тако ружичаста. Многи од педесетак авиона испоручених Ратном ваздухопловству пате од читавог спектра „дечијих болести“. Медији тврде да су нови авиони непоуздани. Пилоти су се жалили на лоше фиксирану опрему која снажно вибрира приликом најмањег потреса и чак су одбијали да лете авионима „Пегаз“. Није ни чудо, јер агрегати ако се откаче могу да поремете центрирање, што може довести до несреће.
Због лоше конструкције цеви за попуну горива у ваздуху, ловац-бомбардер Ф-15Е „страјк игл“ умало да доживи несрећу прошле године. Испоставило се да је она сувише чврста па је авион за попуну изложен претераном оптерећењу. Пентагон је издвојио 55 милиона долара за отклањање недостатка и одложио бар до 2024. даљу испоруку авиона КЦ-46 Ратном ваздухопловству. Наравно да ће ова ситуација утицати и на пројеката КЦ-Y и КЦ-З.
Ахилова пета
Поред јачања флоте летећих танкера, експерти Хадсоновог института инсистирају да се у Индопацифичком региону изграде додатни аеродроми за пријем тешких авиона и складиштење горива. Наводе и калкулације: уколико се на ово троши 400 до 600 милиона долара годишње, до 2040.године удвостручиће се број авиона за попуну горивом, што би било од помоћи у хипотетичком рату с Кином. У противном, тврде у Вашингтону, америчком Ратном ваздухопловству стајаће на располагању тек десетак адекватних аеродрома, што ће озбиљно ограничити могућности авијације.
Осим тога, треба имати на уму да Русија и Кина имају јаку ПВО. Једна ствар је борбена операција негде на Блиском истоку где бомбардер може да попуни гориво танкирање у ваздушном простору неке савезничке земље, а сасвим друго је подршка авијације у дубини територије огромне земље.
Танкери су лака мета за противваздушне ракетне системе. Русија има С-400 с дометом од 400 километара и пресретаче МиГ-31 који могу да гађају ракетама П-33 на раздаљини до 300 километара, тако да амерички авиони за попуну горивом имају разлога за страх. Уз то, још није јасно како их користити заједно са ловцима пете генерације Ф-22 и Ф-35. Ппоуна горивом „невидљивог“ авиона у ваздуху потпуно га открива и ПВо противника једним хицем може да ликвидира два, па и три „зеца“.
САД разрађују стелт ваздушне танкере, између осталог и беспилотне. Међутим, није познато кад ће они бити испоручени трупама. Све у свему, закључује Андреј Коц, извештај института Хадсон јасно показује да америчко Ратно ваздухопловство има своју „Ахилову пету“.