https://sputnikportal.rs/20211128/novi-projekat-pentagona---testiran-leteci-nosac-aviona-video-1131878223.html
Нови пројекат Пентагона - тестиран „летећи носач авиона” /видео/
Нови пројекат Пентагона - тестиран „летећи носач авиона” /видео/
Sputnik Србија
САД су направиле корак у развоју технологије будућности- тестиран је транспортни авион Ц-130А са експерименталним беспилотним летелицама X-61А Гремлин. Према... 28.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-28T19:40+0100
2021-11-28T19:40+0100
2021-11-28T19:40+0100
војска и наоружање
свет
пентагон
носач авиона
америчко ваздухопловство
сједињене америчке државе
војска и наоружање
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/18/1131877939_36:0:1645:905_1920x0_80_0_0_c2402cef952b95f00d3de1ff3f30921e.jpg
Недавни сукоби показују да беспилотне летелице увелико потискују пилотиране авионе. Дронови врше извиђање противничке територије, указују на мете, наносе ударе и делују као комуникациони системи. Њихове предности су очигледне: јефтинији су и живот пилота није доведен у опасност.Пројекат ПентагонаВећина савремених војних дронова има мали домет – то је тактичка авијација, а изузетак је амерички РQ-4 Global Hawk са дометом око хиљаду километара и због тога се, по правилу, центар управљања беспилотним летелицама налази недалеко од зоне борбених дејстава. Довољно га је уништити и уређаји ће се срушити.Пентагон покушава да реши овај проблем од 2014.године, укључујући и пројекат „Гремлин”- јефтине беспилотне летелице средње величине са полуаутономним системом управљања. Главни захтев је да се дронови базирају на пилотираном авиону и након завршетка свог борбеног задатка слете на носач авиона. Од 2018. године технологију су испитивали на основу експерименталног X-61А. Резултат је био променљив.У новембру 2019. године проверена је аеродинамика „Гремлина”- испод крила авиона, док се у јануару 2020. године дрон први пут одвојио од носача и запутио у слободан лет.По замисли конструктора, након борбеног задатка беспилотна летелица пристаје на прикључну станицу, затим је Ц-130А вуче уз помоћ сајле, а транспортни авион га увлачи у товарни простор. Међутим, свих девет покушаја да се врати у базу били су неуспешни, сметали су претерани потреси које је тек сад било могуће ликвидирати.Специфичност „Гремлина“Тактичко-техничке карактеристике летелице X-61А „Гремлин“ су познате. Реч је о дрону типа авиона са дебелим трупом, уским равним крилом и турбореактивним мотором. Дужине је 4,2 метра, распон крила је око 3,5 метара, док је узлетна тежина 680 килограма, од чега је носивост 66.Домет износи 560 километара. Мали борбени радијус нивелисан је могућношћу базирања на авиону великог домета, што је савремена технологија пројекта.Према Китеру, следећи корак је пробно лансирање четири беспилотне летелице одједном. Задатак авиона је да их прикупи за пола сата.Без обзира на резултате, посматрачи су већ почели да говоре о тактици коју ће применити у случају ратова у будућности. Користиће јефтине дронове у целим ројевима. Према мишљењу стручњака, рачуница Пентагона је једноставна. У случају оружаног сукоба са непријатељем који је једнак по снази, Американци ће првенствено користити авијацију. У првом плану ће то бити беспилотне летелице, које неће само указивати на мете и штитити од електронских противмера, већ ће моћи да пуне гориовм авионе са пилотима.И Русија развија сличноОвакве технологије се не развијају само у САД. Конкретно, руска компанија „Кронштат“ ради на систему за коришћење роја дронова са вештачком интелигенцијом.Очекује се да ће овај перспективни пројекат самостално дистрибуирати функције - ударне, извиђачке. У перспективи, „беспилотна хорда“ моћи ће аутономно да тражи и погађа одређене циљеве, преносећи савезничким снагама потребне информације.Значајан минусНије искључено да ће рој дронова и „летећи носачи авиона“ постати обавезни у операцијама које укључују копнене,ваздушне и поморске снаге.„Војно транспортни авион је у стању да је у стању да укрца доста малих беспилотних летелица и са њима обавља фунцкије крилатог штаба“, сматра Виктор Мураховски, уредник часописа „Арсенал отаџбине“.Дронови ће моћи да се врате на носач авиона (да би наточили гориво) и онда иду на борбени задатак. Уколико „Гремлин“ не нађе одређену мету, он се враћа назад.Међутим, према мишљењу овог експерта, та технологија има и своје недостатке. Главна је рањивост авиона-носача.На тај начин, каже експерт, може се ратовати само с противником без развијеног ПВО система, на пример, против терориста. Међутим, ако се узме пример Авганистана, тамо су амерички дронови врло мало утицали на ситуацију у целини.
https://sputnikportal.rs/20210605/americki-ugao-ruski-najnoviji-udarni-dron-ce-naterati-nato-da-se-oznoji-1125529245.html
https://sputnikportal.rs/20211120/novi-ruski-sistem-s-550-sta-su-cinjenice-a-sta-samo-nagadjanja-1131702728.html
https://sputnikportal.rs/20211114/stize-svuda-sve-prednosti-novog-ruskog-borbenog-drona-termit-1131317115.html
сједињене америчке државе
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/18/1131877939_237:0:1444:905_1920x0_80_0_0_4eb96b1f99bceb7c5fa652c7ffc5e90e.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, пентагон, носач авиона, америчко ваздухопловство, сједињене америчке државе, војска и наоружање
свет, пентагон, носач авиона, америчко ваздухопловство, сједињене америчке државе, војска и наоружање
Нови пројекат Пентагона - тестиран „летећи носач авиона” /видео/
САД су направиле корак у развоју технологије будућности- тестиран је транспортни авион Ц-130А са експерименталним беспилотним летелицама X-61А Гремлин. Према мишљењу Американаца, ројеви дронова обезбедиће ваздушну надмоћ над било којим противником. Слични пројекти постоје и у Русији.
Недавни сукоби показују да беспилотне летелице увелико потискују пилотиране авионе. Дронови врше извиђање противничке територије, указују на мете, наносе ударе и делују као комуникациони системи. Њихове предности су очигледне: јефтинији су и живот пилота није доведен у опасност.
Већина савремених војних дронова има мали домет – то је тактичка авијација, а изузетак је амерички РQ-4 Global Hawk са дометом око хиљаду километара и због тога се, по правилу, центар управљања беспилотним летелицама налази недалеко од зоне борбених дејстава. Довољно га је уништити и уређаји ће се срушити.
Пентагон покушава да реши овај проблем од 2014.године, укључујући и пројекат „Гремлин”- јефтине беспилотне летелице средње величине са полуаутономним системом управљања. Главни захтев је да се дронови базирају на пилотираном авиону и након завршетка свог борбеног задатка слете на носач авиона. Од 2018. године технологију су испитивали на основу експерименталног X-61А. Резултат је био променљив.
У новембру 2019. године проверена је аеродинамика „Гремлина”- испод крила авиона, док се у јануару 2020. године дрон први пут одвојио од носача и запутио у слободан лет.
По замисли конструктора, након борбеног задатка беспилотна летелица пристаје на прикључну станицу, затим је Ц-130А вуче уз помоћ сајле, а транспортни авион га увлачи у товарни простор. Међутим, свих девет покушаја да се врати у базу били су неуспешни, сметали су претерани потреси које је тек сад било могуће ликвидирати.
Тактичко-техничке карактеристике летелице X-61А „Гремлин“ су познате. Реч је о дрону типа авиона са дебелим трупом, уским равним крилом и турбореактивним мотором. Дужине је 4,2 метра, распон крила је око 3,5 метара, док је узлетна тежина 680 килограма, од чега је носивост 66.
Домет износи 560 километара. Мали борбени радијус нивелисан је могућношћу базирања на авиону великог домета, што је савремена технологија пројекта.
„Уколико успе, америчко ратно ваздухопловство ће добити потпуно нове борбене способности. Моћи ћемо да дижемо дронове на граници зоне дејстава противваздушне одбране противника. Авион-носач остаје ван те зоне, а рој дронова лансираних са њега прикупља информације, идентификује циљеве и извршава друге функције опасне за пилоте“, изјавио је Тим Китер, менаџер програма „Гремлин“.
Према Китеру, следећи корак је пробно лансирање четири беспилотне летелице одједном. Задатак авиона је да их прикупи за пола сата.
Без обзира на резултате, посматрачи су већ почели да говоре о тактици коју ће применити у случају ратова у будућности. Користиће јефтине дронове у целим ројевима. Према мишљењу стручњака, рачуница Пентагона је једноставна. У случају оружаног сукоба са непријатељем који је једнак по снази, Американци ће првенствено користити авијацију. У првом плану ће то бити беспилотне летелице, које неће само указивати на мете и штитити од електронских противмера, већ ће моћи да пуне гориовм авионе са пилотима.
Овакве технологије се не развијају само у САД. Конкретно, руска компанија „Кронштат“ ради на систему за коришћење роја дронова са вештачком интелигенцијом.
„Главни акценат је на аутономизацији унутрашњости авиона, повећању њихове интелигенције, информационој свести беспилотних летелица. То им даје могућност да доносе исправне одлуке уз минимално људско учешће“, саопштио је генерални директор компаније „Кронштат“ Сергеј Богатиков.
Очекује се да ће овај перспективни пројекат самостално дистрибуирати функције - ударне, извиђачке. У перспективи, „беспилотна хорда“ моћи ће аутономно да тражи и погађа одређене циљеве, преносећи савезничким снагама потребне информације.
Није искључено да ће рој дронова и „летећи носачи авиона“ постати обавезни у операцијама које укључују копнене,ваздушне и поморске снаге.
„Војно транспортни авион је у стању да је у стању да укрца доста малих беспилотних летелица и са њима обавља фунцкије крилатог штаба“, сматра Виктор Мураховски, уредник часописа „Арсенал отаџбине“.
Дронови ће моћи да се врате на носач авиона (да би наточили гориво) и онда иду на борбени задатак. Уколико „Гремлин“ не нађе одређену мету, он се враћа назад.
Међутим, према мишљењу овог експерта, та технологија има и своје недостатке. Главна је рањивост авиона-носача.
„Да би носач авиона потонуо, потребно је пробити противваздушне и противракетне линије његове пратње. За уништавање транспортног авиона довољна је једна противваздушна ракета“, појашњава Мураховски и подсећа да руски С-400 погађа циљеве на удаљености до 400 километара.
На тај начин, каже експерт, може се ратовати само с противником без развијеног ПВО система, на пример, против терориста. Међутим, ако се узме пример Авганистана, тамо су амерички дронови врло мало утицали на ситуацију у целини.