Закон о добробити животиња први пут је предложен у мају и тренутно је на ревизији. Првобитном верзијом закона третирани су сви кичмењаци, али не и бескичмењаци. Међутим, британска влада је 19. новембра објавила да ће две групе бескичмењака, главоношци мекушци (хоботнице, лигње и сипе), као и ракови десетоношци, бити укључени у листу свесних бића, што значи да ће њихова добробит бити разматрана у будућим владиним актима, пише Лајвсајенс.
Мотив за њихово укључивање је нови извештај који је 19. новембра објавила Лондонска школа економије и политичких наука (ЛСЕ), која ревидира доказе из стотина научних студија о ове две групе.
„После прегледања више од 300 научних студија, закључили смо да главоношци мекушци и ракови десетоношци могу бити сматрани свесним, те стога и укључени у закон о добробити животиња“, рекао је Џонатан Бирч, филозоф биолошких наука у ЛСЕ.
Свесност код животиња тешко је доказива, јер ју је тешко дефинисати.
„Свесност је могућност да се имају осећања, као што су осећање бола, задовољства, глади, жеђи, топлоте, уживања, комфора и узбуђења“, написали су истраживачи у свом извештају. Међутим, осећај бола је тренутно главни критеријум код доношења законодавних аката о добробити животиња, додају они.
Нова студија фокусира се на доказе о различитим формама на који се осећа бол, као што је постојање рецептора за бол или можданих региона који су у вези са њим, као и на бихевиоралним експериментима који показују да животиње могу да праве изборе којима избегавају болне или стресне сценарије.
Проглашавање главоножаца и ракова свесним значи да ће њихова добробит бити узета у обзир при доношењу законодавних аката, саопштава британска влада.
„Закон о добробити животиња је осигурање да ће животињско благостање бити на исправан начин разматрано код доношења нових закона. Наука је јасна да десетоношци и главоношци могу да осете бол, па је исправно да буду укључени у тај закон“, рекао је Зак Голдсмит, министар за добробит животиња Велике Британије.
Међутим, нова листа животиња у закону неће утицати на постојећу регулативу која се односи на њих, као што је продаја животиња руковаоцима који нису обучени, транспорт животиња у леденој води или кување живих животиња и друге екстремне методе у кланицама које ће остати законите чак и на свесним животињама.
Научници сада позивају да се таква пракса прогласи незаконитом. Кување живих јастога већ је законом забрањено у САД, Швајцарској, Норвешкој, Аустрији и на Новом Зеланду.