Комеморација поводом смрти Мркоњића је одржана у Скупштини Србије, а уз остале говорнике окупљенима се обратио и Дивац.
„Мрка и ја смо били на две супротне политичке стране, како ја нисам био део ниједне политичке странке, а он јесте. Наши ставови су се толико разликовали, не само разликовали, ја сам желео и радио све што је у мојој моћи да његова партија изгуби и оде са власти. Време и простор у коме смо живели изгледа као да смо били највећи непријатељи, а нисмо. Било смо пријатељи. Све друго смо имали заједничко, љубав према земљи, вредности и лојалност. Лажи људи ме не изненађују, али лојални да. Мрка је био лојалан. И када је био на врху и на дну. Јако ретка судбина, али живот нас је све научио оно што је вредно је јако ретко. Моје сећање на њега се одувек односило на ту особину“, почео је Дивац који је морао да застаје јер није могао да контролише глас од емоција.
Подсетио је на једну ситуацију када је помогао пријатељу, а онда и због чега је вечно захвалан Мркоњићу.
„Једном ме позвало један пријатељ да му помогнем, Мрка ми каже у свом стилу „Јесте будала, али помози ако можеш“. Оно што је сигурно и неизбежно и једино гарантовано у овој животу је да ћемо умрети, али како смо живели, колико смо људи дотакли је једино вредно овог живота. Никада нисам срео човека, а да ми није причао како је њему или некоме његовом Мрка помогао. Врхунац политичке моћи је користио да помогне људима, можда то некоме изгледа наивно или некоме глупо, али немају сви људи моћ да виде ствари ванвременске, ванпартијске, ванрелигијске вредности. Вредности које прелазе све те границе и често нам помуте ум. Захваљујући њему смо успели да усвојимо ћерку. Био сам окарактерисан као непријатељ државе, али је Мрка својим ауторитетом успео да нас споји са нашем ћерком. Никада му то ни ја ни моја породица нећемо заборавити.
Говорио је и о непознатим детаљима у тренутку када се власт у нашој земљи мењала.
„Кад је Милошевић пао позвао сам га и рекао: Само ми реци шта треба, све ћу да урадим. Рекао ми је не треба ништа, али ако ми се нешто деси обећај да ћеш да бринеш о мојој породици. Моја љубав и захвалност и породица ће бити заувек у нашој срцима док постојим ја и моје поколење. Хвала ти пријатељу и морам да ти признам да си многе ствари био у праву када си ми говорио да сам млад и глуп. Сада ти то признајем и хвала на свему“, рекао је кроз сузе Дивац док му је глас више пута пуцао.