Грачев је крајем новембра издао у Француској књигу „Последњи дани СССР-а“ (Le jour ou l'URSS a disparu). У књизи је прикупио сва сећања на историјске догађаје који су претходили распаду СССР-а и анализирао узроке геополитичке катастрофе и нестанка Совјетског Савеза, као и њене последице на земљу и свет.
„Ова тема је актуелна јер је СССР, као прво, током XX века био важан политички и геостратешки фактор, реч је о великој држави која је постала суперсила и заједно са САД управљала светом у периоду Хладног рата. Друго, процеси који су започети у Перестројки су довели до окончања Хладног рата и до великих последица за целокупну светску политику“, сматра аутор књиге.
Поред тога, наводи он, без обзира на претходних 30 година, Совјетски Савез, кога већ нема, наставља да подсећа на себе и на територији бившег СССР-а, јер се тамо настављају неразјашњени или нови сукоби.
Размишљајући о томе да ли је СССР могао да и надаље постоји, бивши портпарол Горбачова је изјавио да је због тога било потребно да се адаптира према новом свету и новом друштву, на шта је и било потрошено шест година Перестројке, али безуспешно.
„Једноставнији одговор на питање да ли је могао СССР и даље да постоји би могао бити то што СССР после потписивања новог савезног споразума, који је био планиран у августу 1991. године, могао би да продужи своје постојање у демократској варијанти добровољног савеза“, сматра он.
Према речима Грачева, Горбачов сматра да би очувању СССР-а засметала два догађаја: пуч у августу 1991. године у Москви и Беловешки споразум тројице председника, који су на себе преузели одговорност за распад земље.
„Међутим, то је површан одговор, јер је потребно питати у каквом облику се могао сачувати СССР? Да ли у том облику у коме је направљен? Наравно, не, јер је он зависио од репресивног и тоталитарног режима. Он није био добровољна творевина, већ идеолошки наставак Руске империје са заосталом, архаичном и неконкурентном економијом. Могло би се рећи да је Перестројка била последња шанса за очување Совјетског Савеза, који се, нажалост, распао", изјавио је портпарол бившег председника СССР-а.
Фактички, Совјетски Савез је престао да постоји 25. децембра 1991. године, када је председник СССР-а Михаил Горбачов у обраћању совјетском народу изјавио да више неће бити председник. Томе је претходио споразум који су 8. децембра потписали лидери Русије, Белорусије и Украјине. У њему је написано да СССР престаје да постоји и проглашено је стварање Заједнице независних држава (ЗНД). У историји је овај чин записан као Беловешки споразум.
Још 1990. године су све савезне републике прихватиле декларацију о државном суверенитету. Како би се зауставио распад земље, 17. марта 1991. године је одржан референдум за очување СССР-а. „За" је тада гласало 76,4 одсто гласача. На основу резултата референдума у пролеће-лето 1991. године разрађен је нацрт уговора о „Савезу суверених република", чији је потписивање било планирано за 20. август. Међутим, потписивање се није одржало због покушаја државног удара 19-21. августа 1991. године, који је у историји забележен као Августовски пуч.