Портпарол Горбачова: Могли смо сачувати СССР
© Sputnik / Sergey Kuznecov
/ Пратите нас
СССР је могао да се сачува у демократској форми добровољног савеза, али је за тако нешто морао да се адаптира за нову реалност, што се није успело током година Перестројке, рекао је Спутњику Андреј Грачев последњи портпарол председника Совјетског Савеза Михаила Горбачова.
Грачев је крајем новембра издао у Француској књигу „Последњи дани СССР-а“ (Le jour ou l'URSS a disparu). У књизи је прикупио сва сећања на историјске догађаје који су претходили распаду СССР-а и анализирао узроке геополитичке катастрофе и нестанка Совјетског Савеза, као и њене последице на земљу и свет.
„Ова тема је актуелна јер је СССР, као прво, током XX века био важан политички и геостратешки фактор, реч је о великој држави која је постала суперсила и заједно са САД управљала светом у периоду Хладног рата. Друго, процеси који су започети у Перестројки су довели до окончања Хладног рата и до великих последица за целокупну светску политику“, сматра аутор књиге.
Поред тога, наводи он, без обзира на претходних 30 година, Совјетски Савез, кога већ нема, наставља да подсећа на себе и на територији бившег СССР-а, јер се тамо настављају неразјашњени или нови сукоби.
Размишљајући о томе да ли је СССР могао да и надаље постоји, бивши портпарол Горбачова је изјавио да је због тога било потребно да се адаптира према новом свету и новом друштву, на шта је и било потрошено шест година Перестројке, али безуспешно.
„Једноставнији одговор на питање да ли је могао СССР и даље да постоји би могао бити то што СССР после потписивања новог савезног споразума, који је био планиран у августу 1991. године, могао би да продужи своје постојање у демократској варијанти добровољног савеза“, сматра он.
Према речима Грачева, Горбачов сматра да би очувању СССР-а засметала два догађаја: пуч у августу 1991. године у Москви и Беловешки споразум тројице председника, који су на себе преузели одговорност за распад земље.
„Међутим, то је површан одговор, јер је потребно питати у каквом облику се могао сачувати СССР? Да ли у том облику у коме је направљен? Наравно, не, јер је он зависио од репресивног и тоталитарног режима. Он није био добровољна творевина, већ идеолошки наставак Руске империје са заосталом, архаичном и неконкурентном економијом. Могло би се рећи да је Перестројка била последња шанса за очување Совјетског Савеза, који се, нажалост, распао", изјавио је портпарол бившег председника СССР-а.
Фактички, Совјетски Савез је престао да постоји 25. децембра 1991. године, када је председник СССР-а Михаил Горбачов у обраћању совјетском народу изјавио да више неће бити председник. Томе је претходио споразум који су 8. децембра потписали лидери Русије, Белорусије и Украјине. У њему је написано да СССР престаје да постоји и проглашено је стварање Заједнице независних држава (ЗНД). У историји је овај чин записан као Беловешки споразум.
Још 1990. године су све савезне републике прихватиле декларацију о државном суверенитету. Како би се зауставио распад земље, 17. марта 1991. године је одржан референдум за очување СССР-а. „За" је тада гласало 76,4 одсто гласача. На основу резултата референдума у пролеће-лето 1991. године разрађен је нацрт уговора о „Савезу суверених република", чији је потписивање било планирано за 20. август. Међутим, потписивање се није одржало због покушаја државног удара 19-21. августа 1991. године, који је у историји забележен као Августовски пуч.
