Најважнија предност овог система је могућност да погађа и дронове малих димензија и брзине, који су тешки циљеви за друге системе ПВО.
Модернизовани систем
Представник „Ростеха“ Бекхан Оздоев каже да су способности „Панцира-С1М“ значајно унапређене, те да је он у стању да ефикасно открива и уништава све врсте јуришних дронова.
Сергеј Михајлов, заменик генералног директора холдинга „Високопрецизни комплекси“, изјавио је на сајму „ЕДЕКС 2021“ да „Панцир-С1М“ може да постане основа тактичке противваздушне одбране.
„На бази Панцира-С1М може се изградити ефикасна модуларна мрежа ПВО, способна да штити било које војне јединице од малих и јуришних беспилотних летелица, високо прецизног оружја и, наравно, од ратне авијације - авиона и хеликоптера. Комплекс потпуно одговара савременим принципима А2/АД “, каже Михајлов.
А2/АД или такозвани систем ограничења и ускраћивања приступа и маневара је теорија изградње различитих система ПВО, противбродске ракетне одбране и оперативно-тактичких ракетних комплекса који омогућавају да се непријатељу онемогући приступ критично важним подручјима.
Михајлов је истакао да је супротстављање беспилотним летелицама један од најактуелнијих задатака са којима се суочавају савремени системи ПВО и додао да са економске тачке гледишта Панцир-С1М је најјефтиније средство за борбу против дронова.
Како је саопштио заменик генералног директора холдинга „Високо прецизни комлекси“, руска индустрија тренутно производи две врсте оружја против беспилотних летелица– soft-kill, које су намењене за електронско потискивање и hard-kill прилагођене за физичко уништење. Мрежа која обједињује оба типа система први пут је представљена на сајму „ИНДЕКС 2021“, а Панцир-С1М ће постати једна од њених кључних компоненти, конкретно за уништавање дронова.
„Примењена муниција у потпуности испуњава критеријуме трошкова и ефикасности при гађању циљева. Са сигурношћу можемо рећи да је овај систем најјефтиније оружје на свету против беспилотних летелица“, изјавио је представник руске одбрамбене индустрије.
Чувају базу Хмејмим
„Панцир-С1М“ први пут је представљен широј јавности у фебруару ове године на међународној изложби наоружања „Идекс-2021“.
„Ростех“ је саопштио да је нова варијанта комплекса резултат ревизије од стране предузећа „Високопрецизни комплекси“ након његове борбене употребе против терориста у Сирији.
Ови ракетни системи ПВО користе се за чување руске ваздушне базе Хмејмим у Сирији. Више пута су успешно одбијали нападе импровизованих беспилотних летелица, које је тешко погодити због малих димензија и ниске брзине.
Компанија „Ростех“ је истакла да је велики број страних купаца одмах показао интересовање за нови систем. У августу на војно техничком форуму „Армија-2021“, руски одбрамбени концерн „Рособоронекспорт“ најавио је потписивање првог уговора о испоруци ракетних система ПВО „Панцир-С1М“.
Систем је добио нови радар, који је омогућио повећан домет откривања циљева на удаљености до 75 километара. Домет на ком овај комплекс уништава циљ је дотле повећан на 30 километар.
У пролеће ове године, бројни медији позивајући се на изворе одбрамбеног индустријског комплекса известили су да ће модернизовани „Панцир“ у будућности добити специјалне мале хиперсоничне ракете које могу повећати домет система до 50-60 километара.
Сваки противваздушни систем опремљен је са 12 пројектила. Поред ракетног наоружања има и два двоцевна противавионска топа 2А38М калибра 30 мм која могу да погоде „ваздушне и копнене циљеве у зони у домету до четири километра, а по висини до три километра“, пише на сајту КБП-а.
Бојеви комплет има 1.400 пуњења, а брзина паљбе износи 5.000 хитаца у минути.
Истовремено, модернизовани комплекс може да примени и ракете које користи Панцир-С1. Осим тога, повећана је заштићеност борбеног дејства од ометања, а побољшане су ватрене перформансе по јединици времена.
Валериј Слугин, главни пројектант овог комплекса, објаснио је раније да је од самог почетка један од циљева „Панцира“ била борба против беспилотних летелице.
„У време изградње система, то су били доста велики и брзи циљеви типа авиона да би после извесног времена беспилотне летелице постале мањих димензија и брзине. Рањиво место свих радарских система је управо рад са тако малим циљевима са ниском брзином“, наводи стручњак.
Када дронови лете малом брзином и ниско, због јаких рефлексија са површине земље блокира се станица за откривање циљева, објашњава стручњак.
„Ово је веома сложен проблем, али се Панцир успешно носи са тим. Не видим да би други комплекси могли да се боре против таквих беспилотних летелица као што је, на пример, квадрокоптер типа Фантом“, додаје научник.
Елементи система
Михаил Ходорјонок, војни експерт и пуковник у пензији, открио је да су прве варијанте Панцира имале ограничене могућности у борби против дронова.
„Систем је модернизован и сада је спреман за борбу против свих врста беспилотних летелица, посебно малих брзина. Када сам био у Сирији видео сам да је комплекс распоређен у руској бази Хмејмим. Могу да кажем да је успео да се избори са свим постављеним задацима “, рекао је стручњак.
„У мешовитим групацијама противваздушних ракетних снага он обавља функције директног покривања противракетних система великог домета, као што су, на пример, С-400 и С-300“, објашњава пуковник.
Ходорјонок додаје да на савременим бојиштима проблем дронова постаје све акутнији.
„Панцир осим ракетног канала за гађање сличних циљева има још и топовски. То значајно повећава његову ефикасност и економичност будући да ракета пресретач кошта неколико десетина хиљада долара, а импровизовани дрон неколико стотина“, објашњава овај војни експерт.
Систем „Панцир“ од почетка примене стално се усавршавао, а посебно је узето у обзир искуство његове примене на Блиском истоку, истиче главни уредник портала „Арсенал отаџбине“ Дмитриј Дрозденко.
Сада је, како каже, тај систем постао знатно модернији и способан да се супротстави практично сваком дрону. Ипак, додаје он, то није решење за сваку ситуацију па „Панцир“ треба користити као део јединственог ешалонског система ПВО. Другим речима, морају бити присутни сви елементи да би се затворио приступ непријатељским ваздушним објектима. „Панцир је један од елемената такве ПВО, а његова ефикасност се вишеструко повећава уколико дејствује заједно са системима „Тор“ С-300 и С-400. Дрозденко подсећа да је и основна верзија система – „Панцир-С1“ успешно одбила масовни напад турских беспилотних летелица Бајрактар у Либији.
„Ови дронови заиста нису ништа нарочити. Могло би се чак рећи да су далеко опаснији импровизовани дронови које су терористи користили за нападе у Сирији. Али уз нормалан ПВО систем уз учешће „Панцира“, ни једни ни други неће долетети ни близу циља“, закључио је стручњак.