Непосредни узрок, након свих придруживања антикинеским ставовима по разним темама, од Хонконга до Синкјанга, било је отварање „Тајванског представништва у Литванији“, првом у ЕУ са придевом „тајванско“. Пре 18 година у Братислави је установљено „Тајпејско представништво у Словачкој“.
Тајван или Тајпеј није свеједно! Последњи пут „тајванско представништво“ отворено је прошле године у Харгејси, главном граду непризнате „Републике Сомалиленд“, самопроглашене на територији Сомалије.
Најозбиљнија последица захлађења односа Виљнуса и Пекинга, што укључује и опозив амбасадора, јесте иступање из мултилатералне платформе која је служила за институционализацију сарадње између Кине и држава централноисточне Европе.
Овим потезом показује се како је кинески пројекат рањив, а процес који су осмислили реверзибилан. Пекингу је, посматрано из угла јавне дипломатије, највише помагало континуално „сејање“ оптимизма због оцене како сарадња са Кином доноси обострану корист. Ипак, и то се понајмање осећало у три балтичке републике.
У позадини дистанцирање од Москве
Оптерећене релацијом ка Русији, што је често и једини индикатор сагледавања целокупних међународних односа, ове земље су мериле и своје кораке градећи везу ка Пекингу. Једноставно, ако се Кина претерано приближава Москви, ако то партнерство добија и неку спољнополитичку и безбедносну димензију, онда се треба дистанцирати и од Кине.
Током времена, жеља за политичким удаљавањем од Москве, што је због географског детерминизма и дубоких и комплексних историјских веза често тешко извести, претворила се у жестоку антируску хистерију. На овакав расплет утицале су и САД, што самостално, што користећи НАТО и усмеравајући ЕУ, распирујући мржњу против свега руског од Виљнуса, преко Риге до Талина. Тако се дошло у данашњу ситуацију. И до курцшлуса у литванско-кинеској комуникацији.
Колика је штета по Литванију
На први поглед, економски, штета за Литванију неће бити ненадокнадива. Кинеске инвестиције су средином 2020. године износиле „скромних“ 200 милиона долара, увоз из Кине који се кретао близу милијарду и по долара углавном се може надоместити, као што се и смањивање извоза до сада у оквирима од око 400 милиона долара може истрпети.
Без обзира на краткорочне ефекте који ће се брзо осетити у сектору пољопривреде. Укупан литвански извоз је, иначе, 30 милијарди. И у случају Литваније показује се да некада економски односи иду друмом, а политички шумом. Јер, кључни спољнотрговински партнер је Русија, у коју привредници извозе нешто преко 4 милијарде, а увозе неколико стотина милиона мање.
Такође, лука у Клапејди важна је за извоз белоруских и руских производа, без тога би свакако остало отворено питање њене рентабилности. Ту се сада може јавити проблем, јер су кинеске противмере уследиле брзо, те је државни железнички оператер експресно суспендовао директне теретне возове ка Литванији. Не треба посебно објашњавати да је тако превожен и део роба из Русије и Белорусије.
На кога рачуна Виљнус
Међутим, у политичком погледу, Виљнус се може сада суочити са још озбиљнијим последицама. Наравно, ЕУ је чврсто стала иза своје чланице, упозоравајући како ће ова дешавања оставити трага и на укупне односе између Брисела и Пекинга.
Исто тако, Литванија рачуна и на подршку САД и НАТО-а, коју је већ добила. Став да иза одлуке Литваније стоји Вашингтон у Пекингу је опште место. Ху Ксиђин наводи како је још 2002. године током говора у Виљнусу Џорџ Буш рекао:
„Свако ко изабере Литванију за непријатеља, изабрао је за непријатеља и САД:“ Интервјуишући недавно литванског професора међународних односа, Ксиђин је поставио и питање колико верују Бушовој поруци. После краћег размишљања, уследио је одговор:
„Ми немамо други избор осим да у то верујемо.“ Играње на једну, „америчку карту“ уз предњачење у антируским акцијама, сада добија и нову логичну екстензију оличену у антикинеском деловању.
Оштра порука из Пекинга
Али, са друге стране, и из Пекинга стиже оштра, чак и помало изненађујућа порука. Истина, преко једног редакцијског уводника, но то не умањује њену „тежину“, пошто се ради о гласилу које уредно преноси „размишљања“ из структура Комунистичке партије:
„Кина мора предузети снажне противмере против Литваније. Осим тога, Кина би требало да се придружи Русији и Белорусији, двема земљама које се граниче са Литванијом, и да је казне... Кинеско-руско стратешко партнерство требало би да се покаже кроз одвраћање америчких савезника, спречавање да учине све што желе против Кине и Русије уз америчку подршку. Кина и Русија треба да искористе одговарајуће прилике да нападну земљу која је изгубила разум. Ово би требало да буде нови садржај и смерница за стратешку сарадњу Кине и Русије. Литванија, једна од земаља која је отишла најдаље у истовременом провоцирању Кине и Русије, требало би да буде једна од оних држава које морају да науче лекцију.“
Да ли је све само пробни балон
Однос Кине и ЕУ мења се од кооперативног ка конфликтном, у Пекингу сумњају како је литванска одлука само „пробни балон“ и око тога су по свој прилици у праву.
На средњи рок, пошто се Брисел не може отргнути од америчке контроле, сасвим је реално да и ЕУ као савез почне са доношењем све драстичнијих антикинеских мера. Без сарадње са Русијом, или још тачније савезима на постсовјетском простору које предводи Русија, Пекинг ће далеко теже бранити сопствене аквизиције у централноисточној Европи.
Литванија јесте указала на рањивост кинеског пројекта 16 плус 1, али је исто тако и сигнализирала Пекингу да се од будућих неповољних сценарија може одбранити само у чврстом савезништву са Москвом.
Кина се, вођена и тим сазнањем, „придружила“ Русији у БиХ, саопштавајући да „антизападна хоризонтала“ добија сасвим нове елементе.
Шири ли се та сарадња и на цео Балтик? И после Балтика — шири ли се ка источној Европи? Одговор и даље није јасан и једнозначан. У перспективи, може се испоставити да су Литванци и њихови налогодавци терали лисицу, а истерали вука. Уместо мање кинеског утицаја, шансе су велике, добиће удружени кинеско- руски одговор.