Ослабљена Америка мобилише сателите: Бојкот Кине
Администрација Џозефа Бајдена дипломатским бојкотом отварања Зимских олимпијских игара у Пекингу 2022. жели да мобилише своје сателите. Истовремено, дипломатски бојкот показује да је Америка знатно ослабила од 1980. године и тоталног бојкота Олимпијских игара у Москви.
SputnikДипломатски бојкот Зимских олимпијских игара у Пекингу 2022. говори само у прилог чињеници да спорт и те како има везе с политиком, што адвокати спорта стално негирају, каже за Спутњик филозоф Дуња Симоновић Братић, коаутор књиге, „Нови свет је могућ, критика Олимпијских игара“, са својим оцем Љубодрагом Дуцијем Симоновићем.
Она истиче да је међународни спорт од свог настанка био политичко оруђе светских центара моћи и подсећа да је идеолог модерних Олимпијских игара Пјер де Кубертен у успостављању игара видео ренесансу француског колонијализма. Међутим, пошто Француска није успела да одговори том изазову, Кубертен је „несебично свој легат препустио Хитлеру и нацистима“.
Бојкот — мобилизација америчких сателита
Кад су ове олимпијске игре у питању,
САД на челу са председником Џозефом Бајденом најавиле су дипломатски бојкот, што значи да подржавају своје спортисте да се такмиче, али без званичних представника своје земља, односно без дипломатског кора на свечаном отварању у Пекингу, као и приликом доделе медаља и на завршној церемонији.
„Познато је да је свечано отварање игара увек важан догађај за земљу у којој се игре организују и симболички представљају ту земљу у свом њеном сјају и моћи. Будући да су односи у свету све напетији, да постоји пуно отворених питања и да су одређене земље већ кренуле у преиспитивање својих одлука о слању спортиста на Игре, видимо у ствари на делу мобилизацију америчких сателита и својеврсни светски референдум за или против Кине, односно за или против САД“, сматра саговорница Спутњика.
„Кршење људских права“ — држање зависника у приправности
У међувремену, огласиле су се
Аустралија и
Велика Британија да ће бојкотовати игре, Канада, Јапан и Литванија разматрају да ли ће се придружити бојкоту, а представници Новог Зеланда су се изјаснили да неће присуствовати отварању Игара због пандемије корона вируса, додаје Дуња Симоновић Братић.
„Званичан повод за бојкот је кршење људских права муслиманске мањине у Ујгуру у провинцији Ксинџанг. Нажалост, формулација ’кршење људских права‘ је својеврсни црвени аларм које САД обично пале када су њихови стратешки интереси у питању, тј. у кризи, зарад мобилизације и држања у приправности мање слободних, да не кажемо зависних земаља“, каже Дуња Симоновић Братић.
Капитализам у кризи потпирује фашизам
Такође, свесни смо велике економске кризе у свету коју пандемија корона вируса не може још дуго да прикрије, а капитализам у кризи нужно прави нова жаришта и потпирује фашизам.
„Биће занимљиво испратити како ће се друге земље изјаснити до почетка Игара у Пекингу, највише земље ЕУ и оне у којима су кинеске инвестиције и кредити у пуном замаху“, закључила је она.
Историчар Саша Адамовић сматра да су се времена променила од прве половине осамдесетих, кад су НАТО земље бојкотовале Олимпијске игре у Москви 1980, а чланице Варшавског пакта Олимпијаду у Лос Анђелесу четири године касније, јер се у време Хладног рата много лакше било одлучити за тотални бојкот.
Додаје да питање бојкота Олимпијских игара има дугу традицију и да их је било и пре и после 1980. и 1984, а као један од најсвежијих примера наводи случај из 2014, кад је Зимске олимпијске игре у у Сочију бојкотовао тадашњи немачки председник Јоахим Гаук, наводно због кршења људских права у Русији.
Дипломатски бојкот — слабост Америке
Одлука администрације америчког председника Бајдена о дипломатском бојкоту Игара у Пекингу потпуно је очекивана, сматра Адамовић и подсећа да је још овог лета
Европски парламент донео необавезујућу резолуцију којом је позвао на бојкот због наводног кршења људских права у Кини.
Међутим, истиче Адамовић, времена су се променила, данас је тешко спровести тотални бојкот Игара и зато САД прибегавају ограниченом, „великодушно допуштајући својим спортистима да учествују“, а Бајденова администрација на тај начин избегава да окрене своје спортисте против себе.
Дипломатски бојкот Игара у Пекингу у односу на тотални бојкот
Игара у Москви 1980, могао би се тумачити и као слабост САД у односу на Кину, јер Америка правилно процењују да наметање тоталног бојкота не би прошло, сматра Адамовић.
Кина суперсила —бојкот ограничен на „колективни Запад“
Кина је, уз Русију и САД, једна од највећих светских сила и зато ће свака држава, у складу са својим интересима, морати да процени какав ће однос имати према њој и зато наш саговорник верује да велики број држава неће следити амерички пут који ће остати ограничен на такозвани „колективни Запад“.
„Наравно, Кина је довољно снажна држава да може да анулира последице овог бојкота, а једна од идеја је да се на овај начин Кини нанесе штета и да јој се наруши углед у међународним односима. Могуће је да ће се у будућности, ако већ мислимо да ствари нису довољно компликоване, још више закомпликовати, јер очито је да САД и део света који они предводе тешко подноси то што су Кина и Русија способне да ограниче глобалну моћ САД и ’колективног Запада‘“, оцењује Адамовић.
Изгледа да САД не желе да пропусте прилику да изазову кризу па и на питању Зимских олимпијских игара, а да није тог догађаја, сигурно би пронашле неки други повод. Међутим, јасно је да се свет дели на нове блокове, што показује и намера САД да кроз тзв. Самит за демократију формира блок тзв. демократских држава, који би, по њима, требало да буде супротстављен блоку ауторитарних, у које сврставају своје највеће геополитичке противнике Русију и Кину.
„Међутим, требало би увек имати у виду да проблем није у идеологији, већ у геополитици и због тога је Америци важно да око себе и своје глобалне политике окупи што већи број савезника, не би ли покушала да се супротстави успону Кине и Русије на глобалном нивоу“, закључио је Адамовић.