МОК је такође истакао да ће руски спортисти који су користили допинг средства бити суспендовани са такмичења, укључујући и руске атлетичаре који неће учествовати на ОИ у складу са претходно донетом одлуком ИААФ.
Међутим, ово није први пут да су такви скандали избили на Олимпијским играма. Спутњик вам представља неке од најупечатљивијих и најконтроверзнијих случајева у историји.
Летње олимпијске игре у Антверпену 1920.
Први пут је Међународни олимпијски комитет одбио учешће неколико земаља из политичких разлога.
Немачка, Аустрија, Мађарска, Турска и Бугарска су суспендоване због избијања Првог светског рата. Организатори, такође, нису позвали ни спортисте из СССР-а, игноришући нови совјетски режим.
Летње олимпијске игре у Берлину 1936.
МОК је одлучио да пружи Немачкој шансу да се врати у арену након пораза у Првом светском рату.
Позиви на бојкот Игара у престоници Трећег рајха били су незапажени. Планови противника нацистичке Немачке да буде домаћин на алтернативним Народним олимпијским играма у Барселони су пропали, пошто је избио грађански рат. Шпанци су пропустили такмичење.
Летње олимпијске игре у Лондону 1948.
Олимпијске игре се нису одржале 1940. и 1944. због Другог светског рата. Након завршетка рата, МОК се јавно извинио због сарадње са нацистичким вођама и одабира престонице Трећег рајха за одржавање Олимпијских игара.
Немачкој и Јапану, земљама које су започеле глобални сукоб, одбијено је право учешћа на играма.
Летње олимпијске игре у Мелбурну 1956.
Искључивање са такмичења било је масовно и добровољно. Египат је бојкотовао франко-британско-израелску агресију током Суецке кризе. Њему су се придружили Ирак, Либан и Камбоџа.
Кина се противила позиву да Тајван учествује на Олимпијским играма. Холандија, Шпанија и Швајцарска изразиле су своје противљење због угушивања устанка у Мађарској од стране совјетских трупа.
Летње олимпијске игре у Минхену 1972.
Желећи да поправе слику мирне Немачке, власти су намерно ослабиле контролу у Олимпијском селу.
То је довело до терористичког напада у којем су палестински екстремисти убили 11 израелских спортиста.
МОК је одлучио да настави игре. У знак протеста, преживели репрезентативци напустили су Олимпијаду, а египатска делегација је из страха од освете напустила Минхен.
Летње олимпијске игре у Москви 1980.
Ово је први пут у историји да су се Олимпијске игре одржале у Источној Европи.
Сједињене Америчке Државе бојкотовале су социјалистичку земљу. Званични разлог био је совјетско учешће у Авганистану, али је бојкот заправо представљао наставак Хладног рата.
Американце је формално подржало више од 50 земаља, али, за разлику од САД, те земље нису забраниле својим спортистима да се такмиче у Москви.
Летње олимпијске игре у Лос Анђелесу 1984.
Следећу летњу Олимпијаду која је, иронијом судбине, одржана у Сједињеним Америчким Државама, бојкотовале су социјалистичке земље, са изузетком Кине, Румуније и Југославије.
Званични разлог било је одбијање организатора да гарантује безбедност спортистима, али нема сумње да је бојкот био одговор на бојкот претходних московских Игара.
Као резултат тога, због недостатка конкуренције, Американци су поставили рекорд по броју освојених златних медаља.
Летње олимпијске игре у Сеулу 1988.
МОК је одбио предлог јужнокорејских власти да део игара премести у Демократску Народну Републику Кореју да би се показало јединство на овом полуострву.
Пјонгјанг је протестовао против ове одлуке и забранио својим спортистима да учествују на Играма. Северну Кореју подржале су Албанија, Куба, Вијетнам, Никарагва, Сејшели и Етиопија.
Летње олимпијске игре у Барселони 1992.
Због санкција Савета безбедности Уједињених нација, југословенски спортисти у тимским спортовима нису учествовали на Олимпијским играма у Барселони. Југославију је представљало педесет двоје спортиста у индивидуалним спортовима који су освојили три медаље у стрељаштву под олимпијском заставом и називом „Независни олимпијски учесници“.
На исти начин учествовали су и спортисти Македоније и Босне и Херцеговине, чији олимпијски комитети нису били примљени у МОК.
На Играма у Барселони дебитовале су Словенија и Хрватска.
Екипу Заједнице независних држава чинили су спортисти из 12 бивших република Совјетског Савеза, без балтичких република Литваније, Летоније и Естоније, које су учествовале са самосталним екипама први пут после Другог светског рата. Први пут од 1964. на Играма је учествовала Немачка са екипом у којој су били спортисти „обе“ Немачке (ДР Немачка престала је да постоји).
