Зашто су разговори Вучића и Куртија без будућности

Ово је мишљење дипломате у пензији Зорана Миливојевића на најаве које стижу из Приштине о потенцијалном састанку на врху у дијалогу Београда и Приштине.

„Оптимизам који шири Мирослав Лајчак као посредник ЕУ у овом дијалогу, посебно након последње посете Београду и Приштини и његове најаве да би до краја ове године могло да дође до сусрета на врху, нема покриће, јер се ништа није променило у односу на два претходна неуспела сусрета“, каже Миливојевић.

Оптимизам без покрића и чист маркетинг

Две стране су и даље супротстављене, напомиње наш саговорник, и то је јавно констатовао и сам Жозеп Борељ, високи представник ЕУ.

„То одражава праву ситуацију. Наиме, Курти не одустаје од свог искључивог приступа да с Београдом могу да разговарају као два равноправна партнера и да се само може разговарати о признању и са позиције Косова као признате државе“, каже Миливојевић.

Та искључивост, напомиње наш саговорник, апсолутно онемогућава наставак дијалога, па и сусрет на врху.

„Курти је такође изричит да нема намеру да мења став, као и да нема ништа од испуњења претходних обавеза преузетих из Бриселског споразума, дакле, од Заједнице српских општина. А то је оно што је услов да се дијалог уопште настави, односно да се разговара о нормализацији односа“, каже Миливојевић.

Лајчак као Могерини, вртимо се у круг

Куртијева позиција је, како истиче Миливојевић, јасна, а оно што додатно онемогућује дијалог је то што он за то има подршку и што нема реакције ни у ЕУ која је посредник, ни у Вашингтону.

„Према томе, јасно је да ЕУ нити има снагу нити механизам деловања, а ни политичку вољу да утиче на Приштину. Ми се практично вртимо у круг. Мирослав Лајчак на овој функцији троши другу годину свог мандата, а није постигао никакав резултат и у том смислу се прикључује госпођи Федерики Могерини, бившој високој представници ЕУ за заједничку спољну политику и безбедност. У кругу у коме се вртимо понекад има и дозе оптимизма, али углавном доминирају празне изјаве, најаве, а правог дијалога и правог напретка нема и кривицу за то искључиво сноси Приштина“, напомиње Миливојевић.

Курти у уторак борави у Бриселу, а по речима нашег саговорника, тешко да ће Борељ успети да га убеди да промени став. С друге стране, како истиче, нема никаквог утицаја ни покушаја из западних центара моћи да се на то утиче, што нагиње ка једином могућем закључку да они индиректно делују на истим линијама, синхронизовано и да је ова подршка Куртију у суштини потврда да западни центри моћи мисле исто као и Курти.

Притисак на Србију

„Тако врше притисак на Србију како би Србија променила став и то вероватно и јесте политички циљ западних центара моћи. То се неће десити. Мислим да је Србија дошла до линије када више не може да чини уступке. Бриселски споразум и понуда за компромис је искорак Србије, а ја бих рекао, највећи могући уступак Србије према нормализацији односа са Приштином“, закључује Миливојевић.

Састанак који се планира и најављује на врху је зато, по оцени нашег саговорника, нешто што нема покриће, јер Србија остаје чврсто на свом ставу, а Курти свој неће променити.

Курти је рекао да нема информација „да ли Србија условљава наставак дијалога“ и да одржавање састанка зависи од званичника Европске уније Жозепа Бореља и његовог изасланика Мирослава Лајчака.

Уједно је напоменуо и да су „они (ЕУ) ти који процењују да ли ће послати позиве или не“ и да на одржавање састанка не утиче, како је истакао, „било какво условљавање друге стране“.