Зашто су разговори Вучића и Куртија без будућности

„Оптимизам који шири Мирослав Лајчак као посредник ЕУ у овом дијалогу, посебно након последње посете Београду и Приштини и његове најаве да би до краја ове године могло да дође до сусрета на врху, нема покриће, јер се ништа није променило у односу на два претходна неуспела сусрета“, каже Миливојевић.

„То одражава праву ситуацију. Наиме, Курти не одустаје од свог искључивог приступа да с Београдом могу да разговарају као два равноправна партнера и да се само може разговарати о признању и са позиције Косова као признате државе“, каже Миливојевић.

„Курти је такође изричит да нема намеру да мења став, као и да нема ништа од испуњења претходних обавеза преузетих из Бриселског споразума, дакле, од Заједнице српских општина. А то је оно што је услов да се дијалог уопште настави, односно да се разговара о нормализацији односа“, каже Миливојевић.

„Према томе, јасно је да ЕУ нити има снагу нити механизам деловања, а ни политичку вољу да утиче на Приштину. Ми се практично вртимо у круг. Мирослав Лајчак на овој функцији троши другу годину свог мандата, а није постигао никакав резултат и у том смислу се прикључује госпођи Федерики Могерини, бившој високој представници ЕУ за заједничку спољну политику и безбедност. У кругу у коме се вртимо понекад има и дозе оптимизма, али углавном доминирају празне изјаве, најаве, а правог дијалога и правог напретка нема и кривицу за то искључиво сноси Приштина“, напомиње Миливојевић.

„Тако врше притисак на Србију како би Србија променила став и то вероватно и јесте политички циљ западних центара моћи. То се неће десити. Мислим да је Србија дошла до линије када више не може да чини уступке. Бриселски споразум и понуда за компромис је искорак Србије, а ја бих рекао, највећи могући уступак Србије према нормализацији односа са Приштином“, закључује Миливојевић.