Изложба „Лубарда – једна прича“ отворена је у данас у галерији Дома Војске Србије у Београду. На изложби је представљено укупно 29 дела Петра Лубарде, једног од највећих југословенских сликара 20. века.
Међу Лубардиним репрезентативни делима нашла су се и она која нису у сталној поставци његовог легата као и она која се веома ретко излажу из Уметничке збирке Дома Војске Србије и Музеја Југославије али и до сада непозната архивска фото-грађа. Кустоскиње изложебе су Дина Павић из Куће легата, Јелена Кнежевић из Галерије Дома Војске и Ана Панић из Музеја Југославије.
Мини ретроспектива Петра Лубарде
Дина Павић каже за Спутњик да је реч о пројекту подсећања на великог аутора и додаје да је ова година била посвећена обележавању годишњице прве конференције несврстаних, тако да је Лубарда имао своје важно место у оквиру изложбе „Прометеји новог века“ у Музеју Југославије.
По повратку из Индије, Петар Лубарда је имао велику изложбу 1964. у истој галерији у којој се одржава и актуелна, тако да ће публика имати прилику да први пут види део архивског материјала, управо са отварања те изложбе.
Петар Лубарда као младић у Паризу (1928.), фотографија из Фото-архива Медија центра Одбрана
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Сама изложба је конципирана као мини-ретроспектива тако да публика може да види Лубардине радове из периода између два светска рата, као и оне везане за његово ратно искуство, али и из његовог најзначајнијег периода, после Другог светског рата.
Од париских шетњи до „Патњи народа“
У међуратном периоду, Лубарду одликује реалистично поимање света око себе.
„Он је класично образован, почео је школовање на Уметничкој школи у Београду, касније је наставио у Паризу и та тзв. париска школа имала је на њега највећи утицај. Кратко је боравио на Академији де бо арт у Паризу, он је сам говорио како је у Паризу шетао кроз музеје и галерије и на крају је, гледајући велике мајсторе, и сам учио“, истиче Дина Павић.
Изложба Лубарда–Једна прича
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Кад је реч о Лубардином ратном искуству, публика ће моћи да види радове који су његови осврти на ратни период, а Дина Павић истиче слику „Патње народа“ која се први пут представља јавности на овој изложби.
Како је представа „Коса“ утицала на Лубарду
После Другог светског рата Петар Лубарда бива и међународно врло промовисан, има велику подршку критике, вољен је од стране публике и добија врло вредне домаће и стране награде. Од радова из тог периода заступљених на изложби, Дина Павић издваја:
Изложба Лубарда–Једна прича
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Скрећем пажњу да је Лубарда радио читав циклус 'Хороскопски знаци' а у колекцији Куће легата налази се 'Акваријус' или 'Водолија'. По новинском чланку сам открила да је тај рад настао након тада врло значајне позоришне представе 'Коса' коју је имао прилике да види. Под утиском представе настао је и рад 'Водолија'“.
Поклони Титу с којим се никад није срео
Према њеним речима, Лубардини радови из Музеја Југославије представљени на изложби јесу били поклон Јосипу Брозу Титу, али је интересантно да се велики сликар никад није састао са бившим маршалом Југославије.
"Карађорђе" - Петар Лубарда
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Не знамо које је било мишљење самог Броза о стваралаштву Петра Лубарде, али ћу подсетити да иако се њих двојица никада нису срели, данас кад уђете у било коју велику, значајну државну зграду као што је некадашњи СИВ данашња Палата Србије, видећете два велика Лубардина мурала а то су 'Велика штафета људског разума' и 'Путовање у космос'. У данашњем Председништву Србије налази се још један Лубардин мурал 'Косовски бој' из 1953. године“, подсећа Дина Павић.
Иако се нису сусретали, постојали су неки људи који су стајали иза тадашњег председника и упућивали га да је Лубарда нешто најбоље и најмодерније што је у том тренутку могло да се представи, закључила је она.
Изложба „Лубарда – једна прича“ затвара 5. фебруара 2022. године.