„У циљу јачања ваздушно-космичких одбрамбених капацитета за благовремено откривање и упозоравање на ракетни напад, у орбиту је лансирана још једна свемирска летелица Јединственог космичког система. Наставља се изградња радарских станица система за детектовање ваздушних мета изнад хоризонта, што омогућава контролу ваздушног простора на удаљености до две хиљаде километара од наше границе“, рекао је Герасимов на брифингу пред војним аташеима страних држава.
Према његовим речима, војне јединице ВКС опремају се савременом и модернизованом ваздухопловном техником, ПВО системима, радиолокаторским станицама и системима различите намене.
„Приоритет се даје наоружању попут Су-57, Су-35С и Су-34, као и системима С-400, С-350 и 'Панцир С'“, додао је Герасимов.
Герасимов је навео да је додатно развијена беспилотна авијација. С тим у вези, саопштио је да је војска добила нове извиђачко-ударне системе са дроновима који су успешно тестирани у борбеним дејствима у Сирији. Проширују се могућности и за вођење радио-електронске борбе, извођења високопрецизних напада, као и повећања домета и трајања лета, каже начелник Генералштаба руске војске.
Руска „безбедносна једначина“ може да ојача глобалну стабилност
Истовремено, он је истакао да „нова безбедносна једначина“, коју је предложила Москва, може да буде ефикасан механизам за контролу наоружања ради осигуравања стратешке стабилности.
С тим у вези, подсетио је да „нова безбедносна једначина“ обухвата све врсте офанзивног и одбрамбеног наоружања које утичу на стратешку стабилност, као и нове области конфронтације – сајбер-простор, свемир и вештачка интелигенција.
У исто време, приметио је да деградација система за контролу наоружања негативно утиче на стање глобалне безбедности. Како каже, за деградацију су одговорне САД које желе да се ослободе ограничења у развоју наоружања и нису спремна да преузму међународне обавезе за спречавање трке у наоружању.
Озбиљну претњу регионалној и глобалној безбедности, према речима Герасимова, представља и размештање ракета средњег и малог домета у Европи и Азијско-пацифичком региону, због чега руски предлог о узајамном мораторијуму на распоређивање таквих ракета остаје на снази. Још један проблем је пребацивање војне конфронтације у свемирски простор, констатовао је генерал.
Он се осврнуо и на совјетски сателит који је погођен 15. новембра, рекавши да Русија прати кретање његових фрагмената и да они не представљају опасност објектима у свемиру.