Новим Уставом Републике Српске, између осталог, Бањалука ће бити одређена као главни град Републике Српске, а Пале као престоница Републике Српске.
О процедури за доношење новог Устава Републике Српске, Народна скупштина ће одлучити након разматрања текста који ће предложити Влада Републике Српске.
Наметнути акти високог представника су неуставни
У Декларацији се прецизира да су сви акти које је наметнуо високи представник неуставни и да је по Уставу БиХ Парламентарна скупштина одговорна за доношење закона, спровођење одлука Председништва или извршење надлежности Парламентарне скупштине, због чега није ни имала надлежност да усваја законе које је наметао високи представник.
У Декларацији се истиче да деловање Уставног суда БиХ, који се ставио у функцију потврђивања неправних одлука високог представника и тиме мењао уставну структуру БиХ утврђену међународним уговором, наноси велику штету односима у БиХ и доприноси трајној нестабилности.
Бројним одлукама Уставног суда БиХ отимају се надлежности Српској, а њена имовина ставља се у надлежност БиХ без икаквог уставног основа, наводи се у Декларацији.
У Декларацији се додаје да „споразумима ентитета о одбрани, о порезу на додату вредност и Високом судском и тужилачком савету БиХ, те надлежности нису трајно пренесене на ниво БиХ, јер им нису претходиле измене и допуне Устава БиХ да би се створио уставни основ”.
„Није било ни накнадних уставних промена, па су и те надлежности неуставне и самим тим привремене“, стоји у Декларацији.
БиХ има ограничеен надлежности
У документу пише и да БиХ нема уставом дефинисано државноправно уређење и има врло ограничене и стриктно одређене надлежности, што је одређује као државу са међународно признатим границама са надлежностима у спољним односима, док скоро сав унутрашњи суверенитет припада ентитетима.
У Декларацији се наводи и да Народна скупштина сматра да садашњу неусклађеност надлежности пренесених на ниво БиХ без промене и допуне Устава БиХ, као Анекса четири Дејтонског споразума, треба превазићи доследном применом Устава БиХ који недвосмислено прописује да ће се ентитети у потпуности придржавати овог Устава БиХ.
То подразумева право Народне скупштине и Владе Српске да обуставе примену било ког акта, мере или активности органа и институција на нивоу БиХ који немају основ у Уставу БиХ и нису изричито Уставом БиХ утврђени као надлежност органа на нивоу БиХ.
Посебни односи са суседним државама
У Декларацији се наводи да сваком ентитету припада право на успостављање посебних паралелних односа са суседним државама у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом БиХ, као и право на склапање споразума са државама и међународним организацијама уз сагласност Парламентарне скупштине БиХ која може законом предвидети да за одређене врсте споразума није потребна таква сагласност.
Наводи се и да је, према Уставу БиХ, Председништво БиХ надлежно за вођење спољне политике, именовање амбасадора и других међународних представника, представљање БиХ у међународним и европским организацијама и институцијама, преговарање, отказивање, те уз сагласност Парламентарне скупштине ратификовање споразума БиХ.
Савет министара као обавезан састав има председавајућег и само још два министра, спољних послова и спољне трговине, наводи се у Декларацији.
У документу се додаје да је ранијим закључцима Народне скупштине захтевано да се „кроз закон уграде решења која ће институционално и суштински сачувати утицаје ентитета, што подразумева формирање подсавета ентитета са јасно дефинисаном улогом и процедуром њиховог рада у односу на Високи судски и тужилачки савет БиХ“.
Осим тога, предвиђено је било и да се текст Споразума пре потписивања усклади са терминологијом из Устава и да седиште ВСТС БиХ буде у Српском /Источном/ Сарајеву и да ће, уколико суштина ових закључака не буде садржана у Предлогу закона о ВСТС БиХ, Народна скупштина повући сагласност на овај споразум на исти начин како је дала, наводи се у Декларацији.
Одбрана и војска
Декларација се бави и преносом надлежности, које су посебним Закључцима, данас такође усвојеним у Скупштини РС, враћене Српској.
У Декларацији се подсећа да су одбрана и војска у надлежности ентитета и додаје да Устав БиХ не предвиђа "оружане снаге БиХ" нити даје уставни основ за постојање оружаних снага БиХ.
Такође, наводи се да не постоји уставни основ за доношење закона којим се БиХ дају изворни приходи, већ само даје могућност да Парламентарна скупштина за неки годишњи буџет одреди друга размера која није 2/3 које даје Федерација напрема 1/3 коју даје Република Српска.
„Споразум о надлежностима у области индиректног опорезивања никада није ни објављен у Службеном гласнику БиХ, па тиме није ни ступио на снагу и није могао бити основ за доношење Закона о индиректном опорезивању, наводи се у Декларацији, преноси РТРС.