„Русија снажан ослонац за развојну агенду Србије“: Ана Брнабић на форуму у Москви

Брнабићева је, на пленарној седници „2030. је већ на прагу. Шта треба урадити?“, на којој се обратио и председник Владе Руске Федерације Михаил Мишустин, навела три кључна развојна приоритета Србије до 2030. године, издвојивши развој и употребу вештачке интелигенције.

Као други приоритет истакла је подизање капацитета у области биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета, а на трећем месту енергетску сигурност и стабилност, уз обезбеђивање услова за дугорочно одржив раст и заштиту животне средине, односно, зелену агенду.

„Као председница Владе, стално се преиспитујем шта је то што можемо да учинимо би људи и привреда у Србији спремније дочекали будућност и постајали све конкурентнији, како би квалитет живота и животни стандард континуирано расли. Србија је успела да се покрене и почне да побеђује“, рекла је Брнабићева, која је обраћање почела и завршила са неколико реченица на руском језику.

Подсетила је да је 2016. Влада Србије донела стратешку одлуку да крене у свеобухватну дигитализацију: јавне управе, привреде и друштва у целини.

Како је рекла, за само четири године Србија је успела да од сектора информационих и комуникационих технологија направи убедљиво најбрже растући сектор наше економије који данас уједно представља и сектор са највећим извозом који је много већим од извоза у пољопривреди.

Брнабићева је казала да прати развој нових технологија у Русији и да учи од Руса, а да је захваљујући томе успостављена важна партнерства са најјачим светским научним центрима, као што је Сколково.

„Све ово нам је, уз огромне инвестиције у капиталне пројекте изградње путне и железничке инфраструктуре, на којима сарађујемо и са руским компанијама, као што је РЖД, помогло да имамо флексибилнију и отпорнију привреду и да у прошлој години пандемије ковида 19, наш привредни пад буде минималан — само 0,9 одсто, а да ове године имамо брз опоравак и динамичан раст од преко седам одсто“, рекла је Брнабићева.

Нагласила је да је развој вештачке интелигенције дефинисан као стратешки важан стуб даљег привредног развоја Србије, са јасним планом да се Србија до краја 2030. године профилише као регионални лидер у тој области.

Указала је да је Србија усвојила Стратегију развоја вештачке интелигенције прва у региону и 26. на свету, као и да је формиран Институт за развој вештачке интелигенције, обезбеђена платформа за развој вештачке интелигенције коју бесплатно користе сви научно-технолошки паркови, универзитети и институте у Србији, као и да се ради на развијању и коришћењу вештачке интелигенције у јавној управи.

Као други стратешки важан стуб привредног развоја Србије до, и после 2030. године, означила је биоекономију наводећи да ће нови савремени БИО4 Кампус за биомедицину, биотехнологију, биоинформатику и биодиверзитет бити место сарадње факултета, научних института, стартапова и великих компанија у тој области.

Та инвестиција, како је рекла, вредна је око 200 милиона евра, а до 2030. године очекује се да биоекономија у Србији оствари годишњи приход већи од милијарду евра што ће, како је оценила, значајано допринети платном билансу и економском развоју.

Србија је направила велики и важан корак са производњом „Спутњик Ве“ (Sputnik V) вакцине против ковида 19 и захвалила на подршци коју је Русија пружила да се та вакцина производи у Србији.

Као трећи стратешки приоритет Србије до 2030. године Брнабићева је означила питање енергетске будућности и навела да је Србија покренула највећи инвестициони циклус у енергетици у последњих 30 година.

Нагласила је да је Русија најближи партнер Србији у постизању енергетске стабилности и сигурности за грађане и привреду што је показао и недавни договор председника Србије и Русије.

У смислу спољне политике, Србија, како је рекла, тежи пуноправном чланству у ЕУ и истакла да то ни на који начин не представља препреку за даље унапређење политичких и економских односа на свим нивоима између Србије и Русије.

Указала је на сарадњу две земље у области иновација и напредних технологија, пре свега, на изградњи Центра за високе технологије и иновације за који је оквирни уговор потписан у четвртак.

Подсетила је и на оснивање „Тачке кључања“ у Србији као центра спојеног са мрежом дигиталних „хабова“ Русије.

„Верујем да је размена идеја међу партнерима најбољи темељ и гарант успеха. Зато ћу, као председница Владе Републике Србије, радити на томе да наше партнерство буде још јаче и свеобухватније“, поручила је Брнабићева.

Премијерска Србије је након пленарне седнице са премијером Мишустином обишла изложбу „Произведено у Русији“, у оквиру Форума, на којој је, између осталог, представљен и српско-руски пројекат Београдски дијаметар који се односи на модернизацију и развој БГ воза, пренео је Танјуг.

Међународни извозни форум у Москви одржава се од 2012. године и представља међународну платформу на којој извозници, експерти, званичници и развојне институције разговарају о актуелним питањима извозних активности и развијају практична решења за повећање извоза руске робе и услуга у свету.