ВОЈСКА И НАОРУЖАЊЕ

Кина тестирала нови хиперсонични мотор за летове при брзини до осам маха

Тим кинеских научника направио је и успешно тестирао прототип хиперсоничног авионског мотора, који може да ради на брзинама од четири до осам маха. Ради се о мотору који је настао по угледу на онај који је НАСА одбацила пре две деценије, а развијао га је стручњак кинеског порекла.
Sputnik
Тај мотор развијан је за експерименталну летелицу познату као „Двостепено возило“, TSV-X, која је, за разлику од већине хиперсоничних летелица, имала два мотора са стране, пише „Саут чајна морнинг пост“.
Мотор је дело Минг Хан Танга, Американца кинеског порекла, који је био водећи инжењер НАСА хиперсоничног програма крајем деведесетих година 20. века.
Занимљиво је да је тај мотор могао да се при нижим брзинама понаша као класични турбомлазни мотор, а потом да пређе у други режим рада, када авион убрза и постигне брзину пет пута већу од брзине звука.
НАСА је напустила тај пројекат из техничких разлога и због цене, јер је аеродинамика дизајна са два мотора била веома сложена, док су неки проблеми остали неразрешени, као што је да ли се мотор може укључити приликом хиперсоничне брзине.
Према наводима „Саут чајна морнинг поста“, кинески прототип хиперсоничног мотора направила је група научника са Универзитета Нанкинг за аеронаутику и астронаутику, коју предводи Тан Хуиђин. Они су, према тим наводима, то учинили на основу Тангових нацрта са којих је скинута ознака тајности.
Хиперзвучни мотор тестиран је у ваздушном тунелу који је симулирао услове летења при брзинама од четири до осам маха на неколико секунди. Открили су да хиперсонични мотор може да се стартује и у најтежим условима летења, као што је Танг и очекивао.
Њихов научни рад објављен је у кинеском научном часопису „Журнал пропулзивне технологије“, а Тан и његове колеге очекују да разумевање механизма на који ради хиперсонични мотор може да буде веома важан за развој хиперсоничних авиона.
Кинески научници, међутим, наводе да овај дизајн мотора није идеалан и наводе неколико замерки, као што је могућност јаких турбуленција око усиса, што може да угрози стабилност лета или ограничена могућност постепеног постизања висине без пригушивања мотора.
Кинеске хиперсоничне летелице тренутно користе ракетни погон како би узлетеле и постигле висину и брзину. Он се потом гаси, а укључује се ваздушно-реактивни мотор.
Кина намерава да до 2035. развије летелицу која може да транспортује 10 путника било где на Земљи у року од пар сати. План је да се то постигне уз помоћ нове генерације турбомлазних мотора који могу да постигну брзину од четири маха, чиме би заменили ракете у хиперсоничним летовима.
РУСИЈА
Путин: Кина скоро стигла Америку у сфери хиперсоничног наоружања
Колико је конкурентна хиперсонична ракета из Кине
Кинеска хиперсонична летелица изнервирала САД
Коментар