Отворен сукоб између ФИБА Европа и Евролиге, све млађи и неоформљени кошаркаши који одлазе у НБА где ретко добијају праву шансу, пад атрактивности овог спорта, губљење значаја репрезентативних наступа и мањак мотивације играча да облаче дрес са националним грбом, немогућност кошаркаша да се одазову позиву селектора, недостатак идентитета тимова чији састави се мењају током сезоне и по неколико пута.
Све то је само део терета који годинама носи европска кошарка, која полако али сигурно слаби са утицајем на глобалном нивоу, али и код нас.
Са стањем где кола иду низбрдо, и где се не назире јасна стратегија, не мире се легенде игре под обручима, почев од активних асова, тренера, директора клубова, од Литваније, преко Грчке, Италије, Француске.
Свој глас против оваквог система такмичења и погубног утицаја система прозора по националне селекције подигао је и Дејан Томашевић, славни члан наше репрезентације, у којој је освојио три Европска првенства у кошарци (1995, 1997. и 2001), два Светска првенства (1998. и 2002) и сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996, и уз Дејана Бодирогу представља најтрофејнијег кошаркаша у репрезентацији након распада СФРЈ.
„Сведоци смо сукоба на релацији ФИБА Европа са једне и Евролиге са друге стране који траје већ неколико година и који разарајуће и погубно делује на европску кошарку. У последњем прозору који је одигран сада у новембру могли смо да видимо да се у истом дану играју евролигашке утакмице и репрезентативне, што је недопустиво. На нашем примеру се приметило да селектор Пешић није могао да има на окупу најбоље играче, што се дешавало небројено пута до сада, сваки пут на нашу штету. То доводи до ситуације да имате квалификационо такмичење где се водеће европске репрезентације попут Србије, Грчке, Шпаније, Француске буквално боре за голи живот и једва добијају утакмице против далеко слабијих екипа. Јесам за равномеран развој кошарке у свим земљама, али ово што се дешава далеко је од нормалног стања спорта, и као неко ко је све дао за кошарку и коме је кошарка дала још више не могу да се помирим са тим да овај спорт тоне због неспремности људи из ФИБА да се озбиљно ухвате у коштац са проблемима“, огорчен је Томашевић.
Британци су недавно у Њукаслу први пут после 37 година победили Грчку, јер за Грке већина играча наступа у најбољим европским и НБА клубовима, док острвљани немају тих "проблема". Самим тим, може да се деси да на СП оде Велика Британија, уместо Грчке.
„Све ово је последица сукоба, неразумевања и неучествовања у дијалогу који је требало да се спроведе између челних људи ФИБА и Евролиге. Сећам се да када сам био кандидат за председника ФИБА Европе прва ствар коју сам урадио је да сам окренуо број Ђордија Бертомеуа и тада сам му рекао да уколико победим на изборима да ћу буквално сваког дана разговарати са њим до тренутка док не пронађемо компромис и добро решење. Нажалост, чини ми се да у последње три године ти челни људи нису ниједном сели за исто сто, упркос разним најавама да би до тога можда могло да дође. Али, чињеница је да не долази до сусрета, јер као да не постоји жеља да се постигне договор“, додаје Томашевић.
Једна од идеја које је Томашевић својевремено предлагао је што ближа сарадња са УЕФА и са фудбалским организацијама на европском нивоу, које имају искуство како сачувати спорт од напада крупног капитала и искључивом жељом за зарадом, на уштрб спорта.
„На основу договора који сам имао са првим човеком УЕФА Александром Чеферином идеја је била да заједно са том организацијом и са Удружењем фудбалских тимова седнемо са удружењем кошаркашких тимова ЕЦА и пронађемо решење, јер је то било у интересу свих. Док се то не догоди нема говора о бољитку европске кошарке и неком напретку. Апелујем на своје спортске пријатеље, челнике великих кошаркашких федерација, да преузму водећу улогу у овом спорту јер је ФИБА превазиђена и спора организација и чини ми се да немају ни интерес да до овог решења дође. Крајње је време да се нешто конкретно уради, нема више шта да се чека“.
Међу конструктивним предлозима које је Томашевић износио и о којима је разговарао са другим бившим асовима који су на челу кошаркашких савеза је и потреба да се унапређује кошаркашка и спортска инфраструктура.
„Кључ успеха је у константном развоју и сталном раду. Не можете да станете, задовољни оним што имате, мислећи да ће то бити довољно за наставак успеха. Свако успоравање доводи до пада. Како у животу, послу, тренингу, тако и у вођењу спортских организација. Зато поздрављам напоре председника Републике Србије Александра Вучића, који препознаје потребу да се инфраструктура код нас унапређује, да се граде стадиони, спортске дворане, школске сале, јер једино тако цео спортски еко систем може да иде у корак са развојем друштва, технологија, другачијих потреба и жеља, и да задржимо спорт као друштвену вредност која нас је учврстила као нацију и подигла наше самопоуздање и у најтежим временима“, закључује Томашевић.