Како саопштава аутор чланка, аутономни део Данског краљевства зависи од извоза рибе, а највеће тржиште је Русија. Опозиција криви владу региона да се сувише лојално односи према ставу Копенхагена о формирању радарске базе и да гуши све оне који критикују идеју.
Према речима посланика Бјарни Карасона Петерсена, он би више волео да Торсхавн преговара са Северноатлантском алијансом не преко Данске, већ директно, постављајући сопствене захтеве и бавећи се самостално радарском станицом.
„Ризикујемо да изгубимо велики део тржишта у Русији. Фарска економија можда то неће преживети“, сматра он.
Посланик се брине да у случају отвореног сукоба са Москвом ће и острва бити на удару и постати „мета за бомбардовање“ ако се тамо појаве радари.
Данска, укључујући Гренланд и Фарска острва, је део Арктичког савета. Он је формиран 1996. године како би се обезбедила сарадња у региону, посебно у сферама заштите животне средине и војне безбедности. Поред краљевства у савету су и Исланд, Канада, Норвешка, Русија, САД, Финска и Шведска.
Ротација председавајућих држава се догађа сваке две године. Москва председава саветом од 20. маја до 2023. године.