У Украјини почиње изградња фабрике за производњу војних беспилотних летелица, саопштио је председник државе Владимир Зеленски на паради поводом 30. годишњице Оружаних снага Украјине. У суштини, ништа ново. Медији су још у априлу известили да Турска планира да покрене производњу дрона „Бајрактар ТБ2“ у граду Николајев. Напомињем, ове беспилотне летелице Кијев је претходно купио од Анкаре и оне су већ коришћене у Донбасу.
Колико је заиста значајан овај догађај?
Са моторима је све у реду
Хајде да почнемо од тога да је сама производња дронова технолошки много лакша од производње борбених авиона са људском посадом. Због тога се у овој сфери појављују потпуно нови играчи који су неочекивани за глобално тржиште авијације. Раније је Турску тешко било назвати озбиљним произвођачем авиона, али њене тактичке и извиђачко-ударне беспилотне летелице показале су се не само на изложбама, него и у стварним војним операцијама током јерменско-азербејџанског сукоба 2020. године, и не само тада.
Управо је „Бајрактар“ постао најбоља илустрација тога како нове компаније у овој области могу озбиљно да потисну светске произвођаче и да потенцијалним потрошачима пруже много ефикасније и јефтиније решење за опремање авијације савременим беспилотним системима.
Али зашто упорно причамо о Турској кад се ради о Украјини?
Украјина је до 2015. године самостално и у сарадњи са Русијом производила авионе. У совјетско време, Конструкторски биро „Антонов“ који се налази у Кијеву био је познат по производњи највећих светских транспортних авиона попут Ан 22 „Антеј“, Ан-124 „Руслан“ и Ан-225 „Мрија“. Прекид односа са руском авио-индустријом који се догодио 2014. године, довео је до тога да је производња нових авиона практички сведена на нулу. Али, наравно, постоји производни потенцијал и искуство у организовању авијационе производње у Украјини.
Осим тога, украјинска компанија „Мотор сич“ је произвођач мотора за све типове авиона. Ово је успешна фирма која се бави углавном извозом.
Вреди подсетити да су ове године „Мотор сич“ и државно предузеће „Ивченко прогрес“ потписали уговор о испоруци мотора за беспилотне летелице „Акинчи“ и „МИУС“ са турском компанијом „Бајктар Макина“.
Генерално, украјински дронови ће сигурно бити опремљени сопственим моторима, а то је велики плус. Са свим осталим ће ићи нешто теже.
Украјини треба 300 дронова
Питања на која не знамо одговор су следећа: да ли ће украјинска фабрика организовати склапање дрона са већ готовим деловима који су произведени у Турској укључујући у тај процес само своје моторе, или ће успети самостално да произведе бар део компоненти за беспилотну летелицу или уопште комплетну производњу?
Проблеми могу настати уколико се одлучи за другу или трећу варијанту, јер Украјина не производи много компоненти за будуће дронове, иако у теорији може да савлада њихову производњу.
Стручњаци истичу да би то могло да се уради на бази компаније „Антонов“, иако је она заправо банкротирала и заглибила. Ово је заиста тако, а са друге стране за производњу „Бајрактара“ нису потребни капацитети „Антонова“ јер за ове дронове и не треба велики капацитет.
Генерално гледано, Украјина има потенцијал. Да ли ће за ову одлуку бити довољна политичка воља и ресурси? Хоће ли земља имати довољно снаге да се супротстави корупцији, која представља један од главних проблема државе и која никако не доприноси уласку Украјине на светско тржиште беспилотних летелица.
Уколико не говоримо о извозу, већ о сопственим потребама ове државе, онда је чињеница да дронови неће моћи да замене војну авијацију, а Кијев ће се пре или касније суочити са проблемом замене ловаца, јуришних авиона, вишенаменских авиона, хеликоптера и транспортних авиона.
С обзиром на прекид односа са руским војно-индустријским комплексом, Кијев могу да заинтересују европске, америчке, а вероватно и кинеске беспилотне летелице, ако за њих буде било довољно новца. Али због чињенице да ће неке од задатака авијације попут извиђања и удара обављати дронови, као и због модернизације и ремонта Украјина може сама покушати да максимално одложи рокове који су неопходни за замену флоте авиона.
Мислим да се опште потребе украјинских оружаних снага могу проценити на 200-300 дронова, јер би толики број могао да обезбеди могућност извођења војних операција без посаде чак и највећег интензитета.
Турци „користе“ Украјинце?
Постоји стручно мишљење да је сврха турско-украјинске „беспилотне“ сарадње једноставно жеља Анкаре да добије технологију пуног процеса за прављење авионских мотора за своје дронове. Турска има производњу која је прилагођена компонентама за авионске моторе, али не може да успостави процес производње по систему „кључ у руке“, мада би желела да такву производњу има на својој територији.
Теорија у којој Украјина игра улогу „краве музаре“ има право да постоји, међутим, чини ми се да је Анкари много лакше и јефтиније да једноставно сарађује по овом принципу са Кијевом. Зашто? Јер, на пример, Кина, која је имала довољно средстава, потрошила је тридесет година на успостављање производње сопствених авионских мотора, док Турска нема ни толико времена, а ни новца.
Иначе, Анкара је имала одређених проблема када је Канада укинула дозволе за извоз беспилотних технологија у Турску због сукоба у Нагорном-Карабаху где су коришћени „Бајрактари“.
Међутим, турска стране је тада уверавала да, како они кажу, све делове за беспилотне летелице могу да произведу у својој земљи.
Да ли су украјински дронови претња за Русију?
Да ли потенцијални украјински дронови представљају претњу Русији? Очигледно да не, уколико анализирамо резултате удара беспилотних летелица илегалних оружаних формација на сиријску ваздушну базу Хмејмим коју штити руска противваздухопловна одбрана.
Мере одбране од дронова су добро познате: потребна је свеобухватна организација ПВО уз учешће радара и противваздушних комплекса неколико ешалона одбране.
Најзад и нешто апсурдно. Негде на интернету помињала се тврдња да је „Барјактар“ 100 одсто украјински и да је продат Турској због недостатка новца за сопствену производњу.
Ову хипотезу остављам да анализирају они који воле вицеве из серије „Адам и Ева су били Украјинци“.