„Ова изложба је настала пре две године, на позив Националне галерије Словеније у Љубљани. Идеја је била да по свом избору представимо српски модернизам, а ми смо се потрудили да конципирамо свеобухватну изложбу која покрива период од 1880. до 1950. године и да кроз најрепрезентативнија дела тог времена представимо што већи број аутора и тема“, каже у разговору за Спутњик ауторка изложбе Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.
Развојни пут српског сликарства – Од Паје Јовановића до Петра Лубарде
Изложба обухвата 86 дела – 75 слика, седам скулптура и четири графике – која приказују развојни пут српске ликовне уметности од реалистичких опредељења насталих под утицајем уметничких академија у Бечу и Минхену до окретања ка модернизму 20. века, услед одласка наших уметника на школовање и њихових боравака у Прагу, Будимпешти и, коначно, Паризу, као центру уметничких идеја 20. века.
Милан Коњовић, Жита, 1938.
© Галерија Матице српске
Посетиоци изложбе могу да прате токове у српској ликовној уметности од од идеја реализма, импресионизма и симболизма до актуелних експресионистичких и интимистичких израза исказаних кроз религиозне и историјске композиције, али и теме портрета, пејзажа, акта и ентеријера.
Према речима ауторке изложбе, уз најпознатије и најрепрезентативније уметнике попут Уроша Предића, Паје Јовановића, Стеве Алексића, Ивана Табаковића, Надежде Петровић, Петра Добровића, Саве Шумановића, Милана Коњовића и Петра Лубарде, изложена су и дела јавности можда мање познатих сликара, попут Михајла Б. Ђурића и других који су својом делатношћу оставили траг у историји српске уметности, али и колекцији Галерије Матице српске.
„Изложба се савршено уклопила у простор Галерије САНУ, све су слике стале и све имају своје место, баш као и скулптуре. Кроз одабир дела на изложби говоримо не само о развоју српског модернизма, већ и о огледању институције у својој колекцији - причамо и о развоју Музеја Матице српске који је отворен 1933. године и о односу с овим уметницима који су тада били у пуној снази. Многе од њих, попут Уроша Предића, Паје Јовановића, Васе Поморишца, Матица српска је стипендирала, односно омогућила им школовање у европским центрима. Истовремено, они су активно учествовали у раду Музеја Матице српске, а касније галерије, тако што су јој поклањали дела, или тако што је галерија откупљивала или наручивала од њих радове“, објашњава Тијана Палковљевић Бугарски.
Надежда Петровић, Помпеји, 1907.
© Галерија Матице српске
Према њеним речима, посебно је занимљива и веза уметника који су представљени на изложби са Српском академијом наука и уметности, с обзиром на то да су многи од њих били чланови САНУ.
„На почетку изложбе се налази портрет Ђоке Јовановића који је радио Паја Јовановић, затим аутопортрети Ивана Табаковића и Љубице Цуце Сокић и други радови. На тај начин показујемо да ова колекција није само слика наше институције, него свеукупно српске културе“, каже ауторка поставке.
Петар Лубарда, Дурмитор, око 1950.
© CANDIR MARTIN
Током трајања изложбе посетиоце очекују стручна тумачења и пригодна предавања, а изложба ће бити отворена до 20. фебруара 2022. године.
Реализацију изложбе и пратећег каталога омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије и Градски секретаријат за културу Града Београда.
Нови Сад – Европска престоница културе
С обзиром на то да је Нови Сад током наредне године Европска престоница културе наша саговорница каже да је Галерија Матице српске, као једна од репрезентативних установа културе, припремила низ програма и изложби.
„Већ смо отворили две изложбе. Једна је 'Живот, сан, смрт – европски оквири српског симболизма' која обухвата и радове српских и европских уметника тог правца. Имамо бројна дела из региона, из музеја 'Белведере', из Модерне галерије у Загребу, из Музеја за умјетност и обрт у Загребу, из Галерије у Осијеку. Она показује нашу припадност европском корпусу уметности с краја 19. и почетка 20. века. Прошле недеље смо отворили изложбу 'Новосађани бирају', партиципативни пројекат који показује учешће грађана у животу институција. Нови Сад није европска престоница само због установа, историје, фестивала, већ због грађана који у том граду живе“, наглашава Тијана Палковљевић Бугарски.
За фебруар је планирана изложба „Миграције уметности – Уметност миграција“, а уследиће изложба рађена с Музејом Југославије, о збирци Јованке Броз, односно сликама које су биле у кући у којој је провела последње три деценије свог живота.
Урош Предић, Девојка на студенцу, 1918-1940
© Галерија Матице српске
„Радимо, такође, изложбу 'Паралеле' с Уметничким музејом из Темишвара, која показује блискост наше и њихове колекције уз бројне заједничке ауторе и теме, као и исти оквир у којем су стварали. А за крај године, и наш јубилеј – 175 година Галерије Матице српске - припремамо изложбу о Урошу Предићу као једном од великана везаног за Матицу српску и наш музеј, под називом 'Урош Предић за све'“, каже Тијана Палковљевић Бугарски.