Друга планета од Сунца се често назива Земљином „сестром“ због сличне величине, масе и густине, али ту се сличност завршава. За разлику од наше планете, температуре на Венери достиже 464 степена Целзијуса јер се њена атмосфера углавном састоји од угљен-диоксида који задржава топлоту. У прошлости је имала океане који су потенцијално могли задржати живот, али сва та вода је испарила.
„Ипак, иако је на површини живот немогућ, он би и даље могао да опстане у облацима сумпорне киселине који покривају Венеру, јер би се могло показати да су погоднији за становање него што се раније веровало, пише у студији објављеној у „Proceedings of the National Academy of Sciences“
Тим, предвођен Саром Сигер, астрофизичарем и планетарним научником са Технолошког института у Масачусетсу, креирао је хемијски модел атмосфере Венере који „предвиђа да облаци нису у потпуности направљени од сумпорне киселине, већ да су делимично састављени од смесе соли амонијака, што може бити резултат биолошке производње амонијака у капљицама облака”, преноси РТ.
То значи да облаци нису „ништа киселији“ од неких екстремних окружења у којима се налази живот на Земљи, наводи лист.
Амонијак је неопходан за многе биолошке процесе, а његово присуство у капљицама облака може сугерисати да би „живот могао да ствара своје окружење на Венери“, рекли су научници.
„Ова студија истиче да у атмосфери постоји амонијак и да се овај ланац хемијских реакција заправо дешава“, рекла је Сигерова.
„А заиста лепа последица тога је да би неке од капљица облака на Венери биле погодније за становање него што се раније мислило.
Сигерова је била међу истраживачима који су претпоставили присуство фосфина – још једног гаса који има „биопотпис“ – у облацима на Венери 2020. године, а тренутна студија је наставак тог рада
Међутим, она је истакла да је настањивост атмосфере Венере тренутно само хипотеза, изражавајући наду да „у веома далекој будућности... можемо покушати да вратимо узорак материјала облака на Земљу и потражимо сам живот“.