Сигнали, међутим, који ових дана стижу са светског банкарског тржишта указују да се периоду јефтиних кредита полако ближи крај. И иако смо претходних недеља и месеци могли чути како сви они који имају кредите могу да буду мирни још бар годину дана, сада се чини да то баш и неће бити тако.
Прво је на претходном заседању америчког ФЕД-а најављено да ће камате кренути да расту већ на пролеће 2022. године, а врло брзо након тога је Банка Енглеске повећала своју референтну камату за 0,15 одсто и најавила даља повећања.
ЕЦБ још није изашла са званичним новим ставом, али је и више него јасно да она никако не може да буде имуна на оно што се дешава на финансијском тржишту око ње. А промена камате Европске централне банке, значи и промена у Србији.
Све се врти око еурибора, камате за који су везани многи кредити у Србији и који је пре десет и више година укупну камату на зајмове у Србији дизао и до пет процента. У међувремену, еурибор је почео значајно да пада – у минус је ушао још 2016. године и на том нивоу је и данас.
О његовом утицају можда најбоље говори следећи пример. Евентуални скок еурибора на 1,5 процента могао би данашњу рату стамбеног кредита од 277 евра да повећа на 316 евра. Код кеш кредита повећање би било мање, али опет значајно имајући у виду много мањи износ укупног зајма у банци, пише Биз Б92.
Пример за стамбени кредит
Кредит од 50.000 евра
Еурибор сада 0%
Рок отплате 20 година
Камата у банци 3%
Месечна рата са растом еурибора на 0 одсто - 358 евра
Месечна рата са растом еурибора на 1,5 одсто – 316 евра
Месечна рата са растом еурибора на 3 одсто – 358 евра
Пример за кеш кредит кредит
Кредит од 5.000 евра
Еурибор сада 0%
Рок отплате 5 година
Камата у банци 10%
Месечна рата сада са еурибором од 0 одсто – 106 евра
Месечна рата са растом еурибора на 1,5 одсто – 109 евра
Месечна рата са растом еурибора на 3 одсто – 113 евра
Што се тиче очекивања појединачних чланова ФЕД, по питању кључне камате, само шест од 18 чланова очекује мање од три повећања током следеће године, док ниједан члан не сматра да ће камате остати на садашњем нивоу, близу нуле.
Стручњаци истовремено кажу да би овако нагло подизање камата само изазвало негативне реакције широм светског тржишта, те да ће се ове камате подизати постепено, у почетку само четвртину процентног бода, па онда лагано нагоре.
И домаћи стручњаци истичу да се подизање каматних стопа неће десити нагло. Неспорно је, тврде, да повећање међународних камата значи и повећање камата у Србији, али верују у спорији темпо.
„Централне банке обично не реагују тако брзо, већ чекају пар месеци како би донеле одлуку. Ја не очекујем да ће то бити нагли скок камата, можда по 0,25 поена, то јест четврт процента. Све зависи од кретања инфлације, и да дође до повећања оно ће бити умерено. Нагли скок камата би изазвало друге реакције. Вероватно ће и ЕЦБ Еурибор, са негативних стопа, подићи на нулу“, објашњава професор на Београдској банкарској академији, др Исмаил Мусабеговић.
Кредити иначе никад нису биле јефтинији. Банке ових дана дају и по 100.000 динара , а на којих за годину дана враћате укупно 103.000, пише Блиц.