Вучевић је у недавном избору „Спортс илустрејтида“ изабран за 39. најбољег кошаркаша света, али у Црној Гори није ни поменут у годишњем додељивању награда.
Вучевићу није помогло ни то што је по други пут био учесник утакмице свих звезда НБА лиге, Ол-стара, а ни то што се нашао у финалу такмичења у вештинама.
Награда за најбољег црногорског кошаркаша у иностранству припала је Бојану Дубљевићу, најбољем стрелцу у историји шпанске Валенсије, али је јасно да Вучевић игра на далеком већем нивоу.
Ипак, чињеница да већ десет година наступа у НБА лиги, да је члан веома амбициозне екипе Чикаго Булса која има намеру да се врати на старе стазе славе, није помогла Николи да добије признање у Црној Гори.
То није био случај ни у претходних пет година, пет година бриљантне игре у Америци, па се с разлогом поставља питање зашто Црна Гора не воли свог Николу.
Вучевић је рођен у швајцарском граду Морж, где је његов отац Борислав наступао као кошаркаш у околној Лозани, а одрастао је у Белгији.
Његова породица се вратила у Црну Гору када је Никола био тинејџер, а 2006. године је преживео највећу катастрофу у историји црногорске железнице када је код Биоча воз искочио из шина и сурвао се у кањон Мораче.
Том приликом је погинуло више од 40 особа, а Вучевић и његов отац Борислав су успели да преживе.
Годину дана касније Никола је проглашен за најбољег младог играча Црне Горе, али је тада одлучио да се пресели у Америку, упише средњу школу и настави са кошаркашким развојем, што га је потом довело до стипендије за Универзитет Јужна Каролина.
У Црну Гору се вратио 2011. године, кратко је заиграо за Будућност, а исте године је потписао уговор са Филаделфијом, после чега је девет сезона провео у Орланду, пре него што је летос стигао у Чикаго.