Како је маршал који је сломио кичму Хитлерове армаде и освојио Берлин, изгубио од завидљиваца у миру

Био је један од главних протагониста тријумфа Совјетског Савеза над нацистичком Немачком. Учествовао је у припреми најважнијих стратешких операција Црвене армије у Другом светском рату. За њега су војници говорили: „Где је Жуков, тамо је победа“. Био је популаран и поштован у народу, а уважавали су га и противници. После рата добио је надимак „маршал победе“.

Рођен је у сиромашној, сељачкој породици, у месту Стрелковка на мање од 100 километара од Москве. Због немаштине родитељи су га послали у престоницу да учи занат за крзнара.

Прошао је све степенице војне службе од обичног војника до маршала који је добио све војне битке, па све до министра одбране Совјетског Савеза, иако никакво класично војно образовање није имао. Завршио је тек разне војне курсеве, али је академско образовање заменио искуством Првог светског рата и Грађанског рата, као и службом на разним дужностима у Црвеној армији. Прележао је тифус, био је више пута рањаван, али се никад није предавао.

Успео је да сломи кичму нацистичкој војној машинерији. Зауставио је Хитлера пред Москвом и Лењинградом, учествовао је у одбрани Стаљинграда, битки код Курска, ослобађању Европе од нациста и јуришу на Берлин.

Безусловну капитулацију Немачке у Берлину је нешто иза поноћи 8. маја 1945. потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, а у име Совјетског Савеза потписник је био управо Жуков.

Више од месец дана пошто је потписана капитулација нацистичке Немачке, у Москви је одржана прва Парада победе. Тог 24. јуна 1945. године на Црвеном тргу парадом је командовао маршал Константин Рокосовски, а рапорт од њега није примио Јосиф Стаљин, како се очекивало, већ маршал Георгиј Жуков, који је са својом армијом ушао у Берлин. Тај тренутак овековечен је спомеником, који је посвећен Жукову, испред Историјског музеја пред зидинама Кремља.

Заслуге маршала Жукова пред отаџбином су непроцењиве. Војни историчари га стављају у исти ред са Александром Великим и Наполеоном, сматрајући да је променио ток историје.

Остаће упамћен као најодликованији маршал у историји СССР. Четири пута је одликован титулом Хероја Совјетског Савеза и један је од три носиоца Ордена победе. Одликован је и југословенским Орденом слободе и многим другим совјетским и страним одликовањима.

Занимљиво је да је, осим Жукова, само још совјетски лидер Леонид Брежњев био четвороструки Херој Совјетског Савеза, али је њему то одликовање додељивано рутински, за рођендане док је био на челу земље.

Легендарни маршал је победио војску нацистичке Немачке и заузео Берлин, али у прљавој борби за власт у Кремљу није добро прошао. Само годину дана после завршетка рата, док је био на врхунцу славе, Жуков је пао у Стаљинову немилост. Стаљину је сметала толика популарност Жукова у народу, његов ауторитет у војсци, држави и свету. Оптуживали су га да је преувеличавао сопствене заслуге у слому нацистичке Немачке, а Стаљинову улогу умањивао, те га је совјетски лидер сменио са дужности команданта Копнених снага и заменика министра Оружаних снага СССР и из Москве прекомандовао у Одесу.

После Стаљинове смрти, за време Никите Хрушчова, 1955. године постављен је за министра одбране СССР. Градио је модерну и јаку војску. Велику пажњу је посвећивао стварању специјалних снага и нуклеарног ракетног оружја. На том положају је остао до 1957. године, када га је Хрушчов, уплашен његовим утицајем, разрешио те дужности.

Брежњев враћа Жукова у милост, али не и на власт. Остао је популарна личност у Совјетском Савезу све до смрти 1974. Доживео је мождани удар, потом инфаркт, да би на крају пао у кому. За његов живот борили су се најбољи совјетски лекари, али помоћи није било.

Сахрањен је уз све војничке почасти на Црвеном тргу крај зидина Кремља. Иза себе је оставио мемоаре, у којима је написао: „За мене је најважније било служење отаџбини и своме народу. Са чистом савешћу могу да кажем: учинио сам све како бих испунио тај свој дуг“.

Маршал Жуков је заузео значајно место у руској војној историји, а његово име данас носе многе улице и тргови, школе и друге државне институције, па чак и један руски град и астероид.