Ове животиње, за које се сматрало да су изумрле пре око 10.000 година, живеле су у области Јукон до пре 5.000 година, а научници су то закључили на основу ДНК мамута нађеног на Аљасци, тврди се у студији објављеној у научном часопису „Нејчр комјуникејшнс“.
Узорци који су садржали ДНК рунастог мамута узети су пре неколико деценија, а стајали су у замрзивачима у лабораторији, те су тек недавно проучавани, пише „Лајвсајенс“.
Ради се о малим узорцима ДНК који су откривени у минералним седиментима. На основу старости тих седимената, научници су проучавали како се мењао живи свет на земљи током временских раздобља.
Тајлер Марчи са одсека за антропологију Универзитета Онтарио каже да су проучавали узорке од којих већина потиче из периода Плеистоцена-Холоцена (пре око 14.000 до 11.000 година), када су се догодиле драматичне климатске промене током којих је изумрло неколико великих врста сисара, као што су рунасти мамути, сабљозуби тигрови или мастодонти, блиски сродници рунастог мамута.
Главна предност оваквог начина проучавања је што се тако може доћи и до сазнања о животињама које нису често фосилизоване.
Узорци земље, који потичу из периода од пре 30.000 до пре 5.000 година, показују да су рунасти мамути опстали у арктичком окружењу знатно дуже него што се мислило, иако им је број драстично опадао.
Неке животиње опстале су дуже у арктичком окружењу него што се до сада сматрало: Глечер у канадској области Јукон
CC0 / Pixabay/brigachtal /
Будући да су живели пре 5.000 година, значи да су дуго коегзистирали са људима у периоду Холоцена, наводи Марчи.
Изумирање великих врста из периода у ком су живели рунасти мамути било је засновано на два фактора, верују научници: климатским променама и великом утицају лова. Међутим, ново откриће мења фокус са дебате о томе који од ова два фактора је важнији, каже Хенрик Поинар, генетичар из Мекмастер центра за ДНК.
„Ово откриће даје доказе да изумирање мегафауне у Северној Америци има много више нијанси, иако нема дилеме да су на њихов нестанак значајно утицале и климатске промене и лов. Питање је само у колико мери су такве животиње биле ловљене и да ли је то била прекретница за њихов нестанак“, каже он.