https://sputnikportal.rs/20211226/veliko-otkrice-koje-menja-sve-sto-smo-znali-o-mamutima-1132699878.html
Велико откриће које мења све што смо знали о мамутима
Велико откриће које мења све што смо знали о мамутима
Sputnik Србија
Рунасти мамути су опстали на хиљаде година дуже него што се сматрало, показује откриће научника из узорака нађених у вечитом леду на Аљасци. 26.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-26T23:01+0100
2021-12-26T23:01+0100
2021-12-26T23:01+0100
наука и технологија
свет
мамути
аљаска
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110792/38/1107923861_0:97:1025:673_1920x0_80_0_0_6170225892c1f5a081fe9f0af21c5acc.jpg
Ове животиње, за које се сматрало да су изумрле пре око 10.000 година, живеле су у области Јукон до пре 5.000 година, а научници су то закључили на основу ДНК мамута нађеног на Аљасци, тврди се у студији објављеној у научном часопису „Нејчр комјуникејшнс“.Узорци који су садржали ДНК рунастог мамута узети су пре неколико деценија, а стајали су у замрзивачима у лабораторији, те су тек недавно проучавани, пише „Лајвсајенс“.Ради се о малим узорцима ДНК који су откривени у минералним седиментима. На основу старости тих седимената, научници су проучавали како се мењао живи свет на земљи током временских раздобља.Тајлер Марчи са одсека за антропологију Универзитета Онтарио каже да су проучавали узорке од којих већина потиче из периода Плеистоцена-Холоцена (пре око 14.000 до 11.000 година), када су се догодиле драматичне климатске промене током којих је изумрло неколико великих врста сисара, као што су рунасти мамути, сабљозуби тигрови или мастодонти, блиски сродници рунастог мамута.Главна предност оваквог начина проучавања је што се тако може доћи и до сазнања о животињама које нису често фосилизоване.Узорци земље, који потичу из периода од пре 30.000 до пре 5.000 година, показују да су рунасти мамути опстали у арктичком окружењу знатно дуже него што се мислило, иако им је број драстично опадао.Будући да су живели пре 5.000 година, значи да су дуго коегзистирали са људима у периоду Холоцена, наводи Марчи.Изумирање великих врста из периода у ком су живели рунасти мамути било је засновано на два фактора, верују научници: климатским променама и великом утицају лова. Међутим, ново откриће мења фокус са дебате о томе који од ова два фактора је важнији, каже Хенрик Поинар, генетичар из Мекмастер центра за ДНК.„Ово откриће даје доказе да изумирање мегафауне у Северној Америци има много више нијанси, иако нема дилеме да су на њихов нестанак значајно утицале и климатске промене и лов. Питање је само у колико мери су такве животиње биле ловљене и да ли је то била прекретница за њихов нестанак“, каже он.
https://sputnikportal.rs/20211220/iznenadjenje-za-arheologe-otkriveni-skoro-netaknuti-skeleti-pet-mamuta-iz-ledenog-doba-1132612976.html
https://sputnikportal.rs/20180901/rusija-nauka-kloniranje-mamuti-dnk-1117041934.html
https://sputnikportal.rs/20190104/slonovaca-kambodza-mamut-1118391222.html
аљаска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
свет, мамути, аљаска, наука и технологија
свет, мамути, аљаска, наука и технологија
Велико откриће које мења све што смо знали о мамутима
Рунасти мамути су опстали на хиљаде година дуже него што се сматрало, показује откриће научника из узорака нађених у вечитом леду на Аљасци.
Ове животиње, за које се сматрало да су изумрле пре око 10.000 година, живеле су у области Јукон до пре
5.000 година, а научници су то закључили на основу ДНК мамута нађеног на Аљасци, тврди се у студији
објављеној у научном часопису „Нејчр комјуникејшнс“.
Узорци који су садржали ДНК
рунастог мамута узети су пре неколико деценија, а стајали су у замрзивачима у лабораторији, те су тек недавно проучавани,
пише „Лајвсајенс“.
Ради се о малим узорцима ДНК који су откривени у минералним седиментима. На основу старости тих седимената, научници су проучавали како се мењао живи свет на земљи током временских раздобља.
Тајлер Марчи са одсека за антропологију Универзитета Онтарио каже да су проучавали узорке од којих већина потиче из периода Плеистоцена-Холоцена (пре око 14.000 до 11.000 година), када су се догодиле драматичне климатске промене током којих је изумрло неколико великих врста сисара, као што су рунасти мамути, сабљозуби тигрови или мастодонти, блиски сродници рунастог мамута.
Главна предност оваквог начина проучавања је што се тако може доћи и до сазнања о животињама које нису често фосилизоване.
Узорци земље, који потичу из периода од пре 30.000 до пре 5.000 година, показују да су рунасти мамути опстали у арктичком окружењу знатно дуже него што се мислило, иако им је број драстично опадао.
Будући да су живели пре 5.000 година, значи да су дуго коегзистирали са људима у периоду Холоцена, наводи Марчи.
Изумирање великих врста из периода у ком су живели рунасти мамути било је засновано на два фактора, верују научници: климатским променама и великом утицају лова. Међутим, ново откриће мења фокус са дебате о томе који од ова два фактора је важнији, каже Хенрик Поинар, генетичар из Мекмастер центра за ДНК.
„Ово откриће даје доказе да изумирање мегафауне у Северној Америци има много више нијанси, иако нема дилеме да су на њихов нестанак значајно утицале и климатске промене и лов. Питање је само у колико мери су такве животиње биле ловљене и да ли је то била прекретница за њихов нестанак“, каже он.
