Подкаст

Зашто деца не проговарају до четврте године | Спутњик интервју

Око 70 одсто деце у Србији има неку врсту патологије говора, а више од трећине њих између три и четири године – не прича. О страшном билансу живота са модерном технологијом и о „новим нормалностима“ за Спутњик говори проф. др Мирјана Совиљ, директорка Института за експерименталну фонетику и патологију говора.
Sputnik
Докторка Мирјана Совиљ је психофизиолог, пренатални психолог, аудиолингвиста и валеолог.
Питамо је зашто деца не могу да проговоре и до кад би требало да имају развијен функционални говор.
Разговарамо о томе шта се догађа са дететом које не проговори на време, не може да комуницира, да изрази своје жеље и осећања.
У већини случајева деца ту неспособност надокнађују неадекватним емоционалним реакцијама, хиперактивним, агресивним или аутоагресивним понашањем. Имају проблем са читањем, писањем и другим обавезама, а све је већи проценат најмлађих са неким обликом аутизма.
Све ово су последице коришћења мобилног телефона и таблета пре треће године, као и непрестаног гледања ТВ екрана.
Наша гошћа упозорава да се предиспозиција патологије говора наслеђује – угрожене су и следеће генерације.
Сазнајте када можемо да будемо сигурни да са дететом није све у реду и коме да се обратимо.
Аутор емисије је Сенка Милош.
Коментар