https://sputnikportal.rs/20211226/zasto-deca-ne-progovaraju-do-cetvrte-godine-sputnjik-intervju-senka-milos-mirjana-sovilj-1132731908.html
Зашто деца не проговарају до четврте године | Спутњик интервју
Зашто деца не проговарају до четврте године | Спутњик интервју
Sputnik Србија
Око 70 одсто деце у Србији има неку врсту патологије говора, а више од трећине њих између три и четири године – не прича. О страшном билансу живота са модерном... 26.12.2021, Sputnik Србија
2021-12-26T21:00+0100
2021-12-26T21:00+0100
2021-12-29T12:47+0100
подкаст
спутњик интервју
спутњик видео
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/17/1132731883_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_9910488031757c71c4ede2eabc577983.jpg
Зашто деца не проговарају до четврте године | Спутњик интервју
Sputnik Србија
Око 70 одсто деце у Србији има неку врсту патологије говора, а више од трећине њих између три и четири године – не прича. О страшном билансу живота са модерном технологијом и о „новим нормалностима“ за Спутњик говори проф. др Мирјана Совиљ, директорка Института за експерименталну фонетику и патологију говора.
Докторка Мирјана Совиљ је психофизиолог, пренатални психолог, аудиолингвиста и валеолог.Питамо је зашто деца не могу да проговоре и до кад би требало да имају развијен функционални говор.Разговарамо о томе шта се догађа са дететом које не проговори на време, не може да комуницира, да изрази своје жеље и осећања.У већини случајева деца ту неспособност надокнађују неадекватним емоционалним реакцијама, хиперактивним, агресивним или аутоагресивним понашањем. Имају проблем са читањем, писањем и другим обавезама, а све је већи проценат најмлађих са неким обликом аутизма.Све ово су последице коришћења мобилног телефона и таблета пре треће године, као и непрестаног гледања ТВ екрана.Наша гошћа упозорава да се предиспозиција патологије говора наслеђује – угрожене су и следеће генерације.Сазнајте када можемо да будемо сигурни да са дететом није све у реду и коме да се обратимо.Аутор емисије је Сенка Милош.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/17/1132731883_184:0:2915:2048_1920x0_80_0_0_6ebd25f5d532e8e408c8565008d145fc.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
zasto deca ne pricaju, zasto deca ne progovaraju, kad dete treba da progovori, kad dete pocinje da govori, sa koliko godina dete treba da progovori, patologija govora, senka miloš, senka milos, mirjana sovilj, patologija govora, moderna tehnologija, sta ako dete ne progovori na vreme, deca i mobilni telefoni, deca i tableti, autizam kod dece, autizam, dete, deca,
zasto deca ne pricaju, zasto deca ne progovaraju, kad dete treba da progovori, kad dete pocinje da govori, sa koliko godina dete treba da progovori, patologija govora, senka miloš, senka milos, mirjana sovilj, patologija govora, moderna tehnologija, sta ako dete ne progovori na vreme, deca i mobilni telefoni, deca i tableti, autizam kod dece, autizam, dete, deca,
Зашто деца не проговарају до четврте године | Спутњик интервју
21:00 26.12.2021 (Освежено: 12:47 29.12.2021) Око 70 одсто деце у Србији има неку врсту патологије говора, а више од трећине њих између три и четири године – не прича. О страшном билансу живота са модерном технологијом и о „новим нормалностима“ за Спутњик говори проф. др Мирјана Совиљ, директорка Института за експерименталну фонетику и патологију говора.
Докторка Мирјана Совиљ је психофизиолог, пренатални психолог, аудиолингвиста и валеолог.
Питамо је зашто деца не могу да проговоре и до кад би требало да имају развијен функционални говор.
Разговарамо о томе шта се догађа са дететом које не проговори на време, не може да комуницира, да изрази своје жеље и осећања.
У већини случајева деца ту неспособност надокнађују неадекватним емоционалним реакцијама, хиперактивним, агресивним или аутоагресивним понашањем. Имају проблем са читањем, писањем и другим обавезама, а све је већи проценат најмлађих са неким обликом аутизма.
Све ово су последице коришћења мобилног телефона и таблета пре треће године, као и непрестаног гледања ТВ екрана.
Наша гошћа упозорава да се предиспозиција патологије говора наслеђује – угрожене су и следеће генерације.
Сазнајте када можемо да будемо сигурни да са дететом није све у реду и коме да се обратимо.
Аутор емисије је
Сенка Милош.