„Сигуран сам да ће, уколико дође до тог сусрета, све трасе и поглед на видик бити чистији и да ћемо направити један значајан заједнички документ“, рекао је Емир Кустурица за Спутњик.
Сусрет Стоуна, Михалкова и Кустирице на 50. Фесту
Градски секретар за културу Иван Карл најавио је да се на јубиларном, 50. Фесту очекује долазак Оливера Стоуна и Никите Михалкова, те да је планирано да се тим поводом уприличи њихов сусрет с Емиром Кустурицом, односно панел на којем би прослављени уметници пред публиком и камерама изнели своје ставове и размишљања на разне теме, историју, геополитику, филм.
„У овом тренутку могу да кажем да је реалан долазак Никите Михалкова, на отварање или затварање фестивала. Истовремено, упутили смо позив Оливеру Стоуну који је најавио одговор после новогодишњих празника када буде прецизније могао да планира своје активности“, рекао је Иван Карл и додао да долазак двојице редитеља у највећој мери зависи од глобалне епидемиолошке ситуације.
Прогрес у сукобу с идејама васкрсења и хришћанства
Истичући да се радује потенцијалном сусрету с Оливером Стоуном и Никитом Михалковом, ког је и сам био у прилици да два пута угости на филмском фестивалу „Кустендорф“, Емир Кустутица је рекао да једна од тема о којој би волео да разговара однос према прогресу који је у сукобу с идејама васкрсења и хришћанства.
„Код нас је прогрес у замаху какав можда никад нисмо имали. Сад је питање колико ми зависимо о Западу који није баш у најбољој ситуацији. Колико је наша економија независна и колико може у фази велике кризе и да одбрани свој суверенитет, и да прехрани своје становништво. Ето, то су све питања која могу бити занимљива“, рекао је Кустурица.
Стоунов документарац – Да ли Кенеди и његово време одговарају на питања данашњице
Наш редитељ, такође, напомиње да је веома радознао у вези са Стоуновим новим документарцем о убиству америчког председника Џона Кенедија, који је премијерно приказан на овогодишњем Канском фестивалу.
„Веома ме занима шта је у основи тога, пошто постоји хипотетичка претпоставка да је то убиство била представа изведена готово филмски савршено. Кенеди је убијен, па је и онај који га је убио, заправо, такође убијен. Е сад, онај који није убијен, а који има приступ материјалима и логици, најбоље зна шта је то све било – све до истине да је управо у то време Америка постала земља која више не гаји индустрију, односно да је дошло до њене деиндустријализације. Од тада је, заправо, Америка постала трговачко раскршће у којем се људи нагло богате, док се у Кини ради. Да ли Кенеди и његово време одговарају на питање зашто у Средњој Америци, у Тексасу, у Аризони нема више погона и челичана и зашто ми више не гледамо филмове као што је био 'Ловац на јелене'?“, пита се Емир Кустирица.
Он напомиње да су Атлантски океан и Пацифик, као и њихове луке, све богатије, а да је могућа позадина свега тога управо убиство Кенедија, односно идеја да Кина постане радионица света, као што је то некада била Енглеска.
„Та Америка, каква јесте данас, и даље је неки параметар за меку моћ, за трговину, а на неки начин и за науку, али ипак није оно што је била. А нама мила Русија је, заправо, деведесетих година, трпела највећи удар и сад је питање у којој је фази оздрављења“, каже Кустурица.
Сам Оливер Стоун је раније, у разговору за РТ, поводом свог другог документарца о убиству Кенедија, сугерисао да, упркос главном наративу о догађају који је пре пет деценија шокирао свет, докази упућују на „јасну заверу“, те да је могуће да је Кенеди убијен због вођења антиколонијалне политике и тражења начина за окончање Хладног рата, односно зато што је „пркосио жељама америчког брзорастућег и све моћнијег војног и обавештајног сектора“.
Јубиларни Фест – Са „Страхињом Бановићем“ у „Нови храбри свет“
Јубиларни, 50. Фест биће отворен 25. фебруара филмом Стефана Арсенијевића „Страхиња Бановић“, који је победио на филмском фестивалу у Карловим Варима.
На отварању ће публику поздравити редитељ Емир Кустирица и глумац Мики Манојловић, добитници „Београдског победника“ за допринос светском филму, најавио је Иван Карл.
Ове године Фест ће бити одржан под слоганом „Нови храбри свет“, којим се алудира на прво издање фестивала из 1971. године и његов слоган „Храбри нови свет“.
Карл је, такође, напоменуо да је идеја организатора Феста да овај фестивал, након првих пола века трајања, доживи потпуни заокрет, који би подразумевао и нови термин одржавања, највероватније септембар.
„У постојећем термину фебруар-март са глобалним платформама које су и продуценти, попут 'Нетфликса' и 'Амазона', и мејџорсима који из тог разлога морају одмах у биоскопе, све је теже чувати филмове за 'Гала селекцију'", навео је Карл.
Према његовим речима, најважнији део будућег Феста биће редефинисање такмичарског програма, што подразумева увећање наградног фонда, како би фестивал био атрактивнији и за нека звучнија имена.