Национална валута Турске је тренутно у паду за 6,2 одсто и тргује се на нивоу од 11,3399 за долар на берзи у Истанбулу у 13.42 часова по локалном времену, након што је јутрос на отварању потонула на 11,5831 лира за долар, јавља „Блумберг“.
С најновијим слабљењем вредности, лира је у губитку од преко 34 процента према долару од почетка ове године, што је највећа депрецијација међу валутама тржишта у развоју током 2021.
Данашње слабљење лире уследило је упркос изјавама председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана у петак да ће се национална валута „постепено“ стабилизовати после доношења мере за њено јачање, које обухватају и заштиту власника штедних банкарских депозита у лирама.
Подаци турске централне банке показују да су монетарне власти снажно интервенисале на девизном тржишту, што је довело до раста вредности лире прошле недеље од 54 одсто, чиме је начинила заокрет након губитка од 15 процената недељу дана раније.
„Ако се продаја девиза централне банке евентуално смањи, може се поново десити узлазно кретање курса долара према лири“, навео је Ибрахим Аксој, главни економиста у банци „ХСБЦ Холдингс“ у Истанбулу у белешци за инвеститоре.
Ердоганове прошлонедељnе изјаве наговестиле су намеру владе да успостави курс испод нивоа од девет лира за долар, каже Аксој. Ипак, Турци настављају да купују девизе упркос званичним уверавањима, додаје он.
Према програму објављеном прошле недеље, влада ће надокнадити губитке које су претрпели власници депозита у лирима ако пад лире премаши банкарске каматне стопе.
Депрецијација лире се убрзала у децембру јер је централна банка наставила са смањењем референтне камате, што је изазвало забринутост да ће таква политика спутати индустрију и подстаћи раст инфлације у време када се земља бори са ширењем ковид заразе.
Ројтерс преноси да су државне интервенције на девизном тржишту коштале централну банку више од 8,0 милијарди долара прошле недеље, према рачуници тржишних актера.
Додаје се да је централна банка само 2. и 3. децембра директно интервенисала продајом 1,35 милијарди долара да би подржала лиру, при чему се она тада трговала на нивоу од око 13,5 за долар, након што је раније забележила историјски пад, тргујући се изнад нивоа од 18 лира за долар.
У интервјуу за тв станицу „А Хабер“ Ердоган је изјавио да су Турци показали да верују у домаћу валуту, те да су њихови депозити у лирама порасли за 23,8 милијарди након објаве програма против доларизације.
Међутим, подаци надзорног органа за банкарски систем БДДК показали су да су турски индивидуални депоненти прошлог уторка чували на рачунима 163,7 милијарди долара у чврстој валути, што је практично непромењен ниво у односу на претходну недељу када је укупан износ био 163,8 милијарди долара, пренео је Танјуг.
Централна банка Турске је од септембра смањила референтну камату за 500 базних поена на 14 посто, упркос инфлацији која је порасла на више од 21 одсто. Економисти предвиђају да ће раст потрошачких цена следеће године премашити 30 процената, делом због пада вредности лире.
Главни индекс Истанбулске берзе БИСТ 100 јутрос је у плусу за 2,6 одсто.