Овај метеоролошки феномен појављује се изнад западног дела Индијског океана и креће се ка Африци, али научници верују да може да се појави и у другим деловима света. За разлику од већине олуја, које настају услед хидродинамичких вртлога или вортекса, „атмосферска језера“ појављују се због концентрације водене паре, која је довољно густа да изазива кишу.
„Атмосферска језера“ слична су „атмосферским рекама“, уским „тракама“ густе влаге. Међутим, нови метеоролошки феномен је мањи, спорије се креће и одваја се од временског система који га ствара, показују подаци представљени на састанку Америчког геофизичког савеза.
„Ова тела водене паре повремено се крећу на запад, преко обале источне Африке, доносећи кишу полусушним подручјима“, наводи се у научном истраживању.
Овај метеоролошки феномен може да потраје и до 27 дана, утврдили су научници, а у последњих пет година забележено је 17 „атмосферских језера“ која су била дужа од шест дана, а примећена су у близини Екватора.
Научници верују да „атмосферска језера“ могу да се догоде и у другим деловима света, а понекад могу да се претворе и у тропске циклоне.
Међутим, тек треба да буду нађени одговори због чега овај метеоролошки феномен настаје. Једно од важних питања је зашто се „атмосферска језера“ одвајају и постају самостална од „атмосферских река“. Једна од претпоставки је како је узрок у атмосферским ветровима, или у ветровима које та „језера“ сама стварају.
„Брзина ветрова који носе овај феномен је близу нуле и све може да утиче на њих. Морамо сазнати да ли се „атмосферска језера“ сама покрећу или на њих утиче већи систем ветра који се мења са климатским променама“, каже Брајан Мејпс са Универзитета Мајами, преноси Сајенс алерт.