„Сeверни ток 2“ завршен, Русија спремна да повећа испоруку гаса

Потпредседник руске владе Александар Новак прецизирао је да максимални рок за завршетак сертификације гасовода крај првог полугодишта 2022. године, али је истовремено напоменуо да, ако то желе европске колеге, испоруке могу да почну и пре средине године. Русија је сада у могућности да повећа извоз гаса у Европу и то за 55 милијарди кубних метара, колико ће гаса тећи овим гасоводом који полази од обале Русије преко Балтичког мора до Немачке.

Руски експерт Александар Дудчак оцењује да тренутна гасна криза у Европи јасно показује потребу за „Северним током 2“.

„Да је ‘Северни ток 2’ раније пуштен, Европа вероватно не би имала толико проблема са гасом, а цене би биле ниже. Тиме се осигурава енергетска безбедност Европе, с обзиром на то да Американци донедавно нису журили да притекну у помоћ и слали су своје танкере са течним природним гасом у Азију, као и скоро сви други добављачи ЛНГ“, рекао је Дудчак за Спутњик.

Према његовим речима, неспособност зелене енергије да се избори са тренутном ситуацијом потврдила је да је прерано говорити о „скором крају ере фосилних горива”.

„Приче о хитном преласку на зелену енергију испоставиле су се као бајке, па је потребно унапредити технологије коришћења фосилних горива, повећати њихову ефикасност, а не треба очекивати да ће све проблеме решавати ветрењаче или друге технологије које још нису до краја разрађене“, каже Дудчак.

Немачка министарка спољних послова Аналена Бербок из редова Зелених изјавила је да „Северни ток 2“ игра велику геостратешку улогу и да се стога не може сматрати комерцијалним пројектом. Тиме је указала на своје неслагање са ставом новог немачког канцелара Олафа Шолца, који сматра да процес сертификације „Северног тока 2“ не би требало да има политичку конотацију, уз напомену да је нови гасовод заједнички економски пројекат Русије и Немачке. Таква противречност указује на кризу у Немачкој влади.

Међутим, експерти сматрају да иако неки немачки званичници иступају против овог гасовода, неће моћи да одбију сертификацију, а то и не желе, јер „Северни ток 2“ Немачкој доноси озбиљну корист и у економском плану, пошто ће зарађивати од транзита руског гаса преко њене територије, а такође и у политичком плану, јер добија статус гасног чворишта.

Евентуално одлагање сертификације гасовода „Северни ток 2“ ишло би на штету европским потрошачима, који би морали у том случају да више плаћају за руски гас.

Има чак и прогноза немачких стручњака да би у случају блокирања пројекта „Северни ток 2“, Немачка могла да се суочи са прекидима у снабдевању електричном енергијом због недовољних испорука гаса из Русије. Они такође подсећају да је Русија испуњавала своје обавезе према купцима гаса на Западу чак и током Хладног рата док је била у саставу Совјетског Савеза.

„Сертификационо тело живи свој живот, а привреда живи свој, бирократе у овој ситуацији не маре за проблеме привреде. Осим тога, не може се искључити да иза одлуке о одлагању сертификације стоји велика политика. Веома је тешко предвидети рокове. И немачки канцелар и представници регулатора рекли су да коначну сертификацију ‘Северног тока 2’ не треба очекивати пре друге половине 2022. Знајући за инертност бриселске бирократије, тешко да се може очекивати да то пре тог наведеног рока сертификација буде завршена…“, сматра руски експерт Александар Камкин.

Међутим, неки аналитичари оцењују да би Европљани, ипак, могли да пусте у рад „Северни ток 2“ пре рока уколико дође до прекида у току грејне сезоне у Европи.

Подсећања ради, немачка Савезна мрежна агенција у новембру је привремено суспендовала сертификацију „Северног тока 2“, јер оператер гасовода, „Гаспромова“ ћерка-фирма, „Северни ток 2 АГ“ са седиштем у Швајцарској мора да региструје филијалу у Немачкој. Док се то не учини, процес сертификације ће бити замрзнут.

Да би гасовод био пуштен у рад, оператер „Северног тока 2“ мора да добије „зелено светло“ те немачке агенције и усклади све са европским енергетским законодавством, а према директиви Европске уније, фирма која транспортује гас и фирма која нуди гас морају бити стриктно раздвојене.

Руски аналитичари констатују да је „Северни ток 2“ натерао САД и Украјину да капитулирају. Амерички председник Џозеф Бајден одобрио је буџет за одбрану земље за идућу годину у износу од 768 милијарди долара, који предвиђа средства за обуздавање Русије, али без санкција гасоводу „Северни ток 2“. Бајден сматра да би увођење санкција у фази када је гасовод скоро завршен било „контрапродуктивно“, а експерти оцењују да је Вашингтон одустао од пооштравања санкција како не би покварио односе са немачким савезницима.

У сваком случају, пуштање у рад „Северног тока 2“, чија је рута за две хиљаде километара краћа од алтернативне руте кроз територију Украјине, утицаће на цену гаса на тржишту, као и на привреду и потрошаче оних земаља који троше руски гас, између осталог и зато што ће цена транспорта самим тим бити знатно нижа.

То ће се одразити и на смањење цена гаса за Украјину која из политичких разлога одбија да директно купује руски гас од Москве, него исти тај руски гас набавља са европског тржишта и на тај начин га вишеструко претплаћује, плаћајући преко 1.000 долара за хиљаду кубних метара.

Осим тога, Украјинци су се жестоко противили изградњи „Северног тока 2“, јер се плаше губитака прихода које тренутно имају као транзитна земља. Кијев нови гасовод доживљава као „трагедију за земљу“, јер ће након пуштања у рад тог гасовода годишњи губици Украјине бити већи од 50 милијарди гривни, односно око две милијарде долара, што је еквивалентно 1,5 одсто БДП-а земље.

„Цела криза на европском тржишту гаса, настала покушајима блокаде ‘Северног тока 2’, изгледа сулудо. Овај гасовод је неопходан европском тржишту, а посебно одговара Немачкој. Међутим, све акције ЕУ сада имају за циљ да ‘Гаспром’ очува транзит кроз Украјину у што већем обиму, а у формату који је неповољан за руску компанију, подржавајући на тај начин постојећи антируски политички режим у Украјини, који је отворено непријатељски настројен према нама. Истовремено, они желе да руска компанија буде у зависна од воље еврократије и берлинских званичника. ‘Северни ток-2’ они виде као неку милостињу, као нешто што су се удостојили да дозволе, а не као нешто што им је потребно“, каже руски експерт Василиј Колташов.

Он је додао да „овакве игре неће успети“.

„Цене гаса расту. А то ће довести до тога да ће се урушити политике игре против ‘Гаспрома’. ‘Северни ток 2’ ће бити пуштен у рад и могуће чак пре времена. Већ су заборављене све оптужбе, претензије које су измишљали у последњих пола године“, закључио је Колташов.

Немачка и друге западне земље сматрају да Украјина треба да задржи статус транзитне земље за руски гас. Постојећи споразум између Русије и Украјине о транзиту, који је склопљен на пет година, предвиђа транзит 40 милијарди кубних метара гаса годишње од 2021. до 2024. године, али је Русија спремна да продужи споразум и након 2024. године, док ће количине зависити од спремности европских партнера да купују руске енергенте и економске исплативости.