„Суочавамо се са кризом убистава, кризом полиције и кризом казненог система“, рекао је Патрис Салтон, адвокат који се бави кривичним делима за „Вашингтон тајмс“.
Рекордни бројеви убистава
Салтон, који је и оснивач непрофитне организације „Лабораторија за правду Вашингтона“, каже и да вашингтонска полиција мора да промени приоритете.
„Наша полиција превише брине о томе колико људи је ухапсила и колико кријумчарене робе заплени. Неопходно је да се преоријентишу на превенцију и спречавање да се људи баве насиљем“, рекао је он.
Грегори Пембертон, председник полицијског синдиката у округу Колумбија, каже да је раст броја убистава у директној вези са мањком људи у полицији, коју је напустило 300 полицајаца у 2020. Он позива да вашингтонска полиција прими све свршене питомце полицијске академије.
Округ Колумбија, централни део Подручја националне престонице, није једини који се суочава са драматичним порастом убистава у том региону. И други делови бележе рекордне бројеве убистава. Тако је у округ Монтгомери било 35 убистава, што је рекорд од 1994, у округу Принц Џорџ било их је 100, први пут од 2008, у Ричмонду 90, највише од 2004, док је Балтимор забележио више од 300 убистава седму годину заредом.
Највећи пораст убистава у последњих 60 година
Подручје националне престонице је слика и прилика оног што се догађа у целим САД, наводи „Вашингтон тајмс“ и подсећа да је раст броја убистава забележен у целој земљи.
„Статистика ФБИ показује да је број убистава у 2020. био већи за 30 одсто у поређењу са 2019. годином и скочио је са 16.669 на 21.570 - што је највећи годишњи скок у последњих 60 година“, наводи вашингтонски лист.
И последњи подаци су забрињавајући, јер је у првих девет месеци 2021. број убистава у 22 града био за четири одсто виши него у истом периоду 2020, а чак 36 одсто већи него у истом периоду 2019. године.
Тако је, примера ради, у Лос Анђелесу забележен скок од 13 одсто у односу на 2020, са 338 на 382, у Хјустону 14 одсто, са 401 на 467, у Чикагу четири одсто, са 763 на 794.
Патрик Јоес, председник Националног полицијског удружења, каже да су стрес и анксиозност због пандемије вируса корона и растући утицај на људске односе, један од разлога ескалације насиља.
Стручњаци процењују да има више узрока раста насиља, поред утицаја ковида-19 на друштво и полицију. Међу њима су и раширени нереди који су погодили САД протекле две године, као и већа употреба оружја.