Дефинитивна одлука о гашењу нуклеарних електрана донета је још 2011. године после несреће у јапанској електрани Фукушима, а као крајњи рок зацртана је управо 2022. година.
Затворене су електране Гронде код Хановера, Гундреминген у близини Минхена и Брокдорф код Хамбурга, која је посебно била на мети анти-нуклеарних протеста, пише АП.
Ти реактори раде још од средине осамдесетих и обезбеђивали су струју за милионе немачких домаћинстава.
Гашење свих нуклеарних електрана у 2022.
У Немачкој се чују гласови да се одустане од одлуке о гашењу нуклеарних извора енергије, јер електране имају малу емисију угљен-диоксида. Заговорници атомске енергије наводе и да би захваљујући њима Немачка могла да постигне климатске циљеве у редукцији гасова стаклене баште.
Међутим, немачка влада саопштила је да остаје при одлуци о гашењу свих нуклеарних електрана до краја 2022. и престанку коришћења угља до 2030. године, те да то неће омести енергетску безбедност Немачке, те циљ да највећа европска економија постане „климатски неутрална“ до 2045. године.
„Масовним проширењем обновљивих извора енергије и убрзањем проширења електричне мреже, можемо показати да је то могуће у Немачкој“, рекао је министар економије и климе Роберт Хабек.
Тренутно Немачка из обновљивих извора добија 46 одсто струје, док нуклеарне електране обезбеђују 13 одсто.
Неколико немачких суседних држава већ је одустало од нуклеарне енергије или планирају то да ураде, што би могло да доведе до нуклеарне поделе у Европи, јер друге земље, попут Француске, проширују своје нуклеарне капацитете.
Немачка намерава да користи природни гас како би „премостила“ период од гашења нуклеарних електрана до тренутка када буде имала довољно енергије из обновљивих извора, наводи АП.
Немачке компаније које воде нуклеарне електране добиће као накнаду за прерано гашење три милијарде долара.
Министарка за екологију Штефи Лемке одбацила је предлоге да би нова генерација нуклеарних електрана могла да промени ову одлуку Немачке.
„Нуклеарне електране остају постројења високог ризика која производе високо радиоактиван атомски отпад“, рекла је она.
Међутим, још није одлука где ће бити ускладиштен нуклеарни отпад из немачких електрана, који може остати радиоактиван и у следећих 35.000 генерација.
Гашење усред енергетске кризе
Алексеј Мухин, директор Центра за политичке информације у Москви, казао је за РТ да су немачке власти донекле повезане са „зеленом економијом“, те да због тога не могу да одустану од гашења нуклеарних електрана.
„Одлука Ангеле Меркел да затвори нуклеарне реакторе након катастрофе у Фукушими проглашена је бирократском. Савезна влада је требало да предузме веома озбиљне напоре да спречи следеће планирано гашење, али им то, очигледно, не дозвољавају такозвана нова правила зелене економије“, наводи Мухин.
Како прецизира, одлука о гашењу долази у тренутку велике енергетске кризе у Европи, а збуњеност изазивају упорни покушаји ЕУ да унапреди политику зелене енергије упркос тој кризи.
„Енергетска криза би требало да коригује глобалну економију и „зелену“ политику, али то се не дешава због тврдоглавости, поноса и предрасуда, чак и снобизма и упорности европских партнера“, рекао је Мухин.