Песник, есејиста и писац Ђорђе Марић који је написао више есеја о највећим певачима народне музике каже за Спутњик да је филм о Томи Здравковићу на неки начин инаугурисао једног озбиљног народног певача и кантаутора у културну и културалну личност пар екселанс.
Уз најаву филмова о Лепој Лукић, а реч је о „једном животном сценарију који само чека на снимање“ и Џеју, иако се намеће проблем ко би га могао играти јер је „не само изведбом него и појавом био јединствен“, 2021. година била је без поређења у промовисању народњака као важних личности српске културе.
Народњаци – савремена, популарна, класична уметност
Народњаци су постигли статус савремене, популарне, класичне уметности, истиче Матић и додаје за све оно што није елитна уметност, потребно је да прође време да би се стекао такав статус. Он подсећа да је и рокенрол имао исти проблем, тако да је, примера ради, 1974. године кад се појавило „Бијело дугме“, објављено на десетине текстова у угледним медијима против Бреговића и друштва. У НИН-у је Сергеј Лукач писао пашквиле против њих о шунду и музици која квари омладину, а о народњацима да не причамо, истиче наш саговорник.
„Код нас није ствар само у проласку времена него нам се догодила општа катастрофа, па се са општом катастрофом догодило и превредновање, једна ре-евалуација прошлости. И у том смислу су народњаци прошли јако добро и тако и треба“, сматра Матић.
Неупитна музичка вредност – углед народњака ће расти
С обзиром на све оно што се појавило касније, народњаци данас делују много цивилизованије, лепше и блаже у односу на време које је дошло, али не само због тога. Међутим, постоји једна грешка која се често понавља – људи мисле да је то само питање носталгије па народњаци изгледају боље зато што је након њих било горе.
„С проласком времена и ре-евалуацијом њиховог вредновања догодило се и то да људи схватају да неки од тих певача и неке од тих песама, односно то је једна велика песмарица, имају и своју вредност по себи. Народњачка песмарица има неупитну музичку вредност као таква, а углед народњака само ће расти и људи ће се све више освешћивати у смислу њиховог несумњивог квалитета“.
Шабан Бајрамовић – један живот, две биографије
На питање који би још народњак био захвалан да се његов живот преточи у филм, Матић одговара да је то Шабан Бајрамовић „који је имао паралелно две невероватне биографије“. Прва је митска и односи се на оно што је причао сам о себи а после се преносила преко колега, од чега готово ништа није било истина, али је звучала фантастично.
„Али има и његова стварна биографија која је проверљива и ништа мање спектакуларна. Било би фантастично кад би се једним уметничким захватом тај филм могао тако направити да се најпре исприча ова митска, измишљена биографија, а онда да се у неком тренутку перспектива промени, да се лик пробуди и онда креће стварна биографија која је једнако невероватна као и ова измишљена“.
Матићевих Топ пет за новогодишњу ноћ
Матића смо замолили да нам препоручи пет народних песама које би требало послушати у новогодишњој ноћи. Ово је његов избор:
Ако се буде снимао филм о Лепој Лукић, онда свакако препоручујем „Од извора два путића“. То је песма, говорио сам о томе више пута, о којој је и сам Иво Андрић говорио као о песми са филозофским проблемом.
Друга би била Цунетов „Јаничар“, песма која вреди у свим постојећим поставкама у односу на реалност, коју су волели и Александар Ранковић и Коча Поповић, што нешто говори о њој.
Трећа би била Џејева „Имати па немати“. То је једна тужбалица, један шафл староградски који јако волим и са одличним текстом, а то је један од ретких, врхунских текстова ког није написала Марина Туцаковић.
Обожавам на један готово мазохистички начин песму „Тајна“ Боре Спужића Кваке који би исто могао бити кандидат за биографски филм.
Песма Томе Здравковића „За Љиљану“ којој је филм донео нови живот.
Спутњикових Топ 5
„Мито бекријо“ Василије Радојчић јер је постала класика даном објављивања.
„Дођи да остаримо заједно“ – песма над песмама, права народњачка симфонија којом је крунисан краљ Шабан. Шаулић.
„Слике у оку“ – захваљујући Луису, џез и соул постали су саставни део наше културне баштине. Сам Луис имао је само једну ману – није био свестан колико је добар.
„Пијем да је заборавим“ – народњачки андерграунд хит Хашима Кучука Хокија, сингл који се продао у милионским тиражима.
„Ми се волимо“ јер је „Јужни ветар“ најбоља југословенска група свих времена. У оригиналу, ову песму изводе Шемса Суљаковић и Миле Китић, али би требало потражити концертни снимак на ком с њима бину деле и Драгана Мирковић, Синан Сакић и Кемал Маловчић.