Иако тек стигао из Љубљане и у планираном кратком задржавању у Београду, славни рокер са члановима бенда радо је угостио екипу Спутњика и привилеговао је да прва чује нове песме. Духовит и расположен, Бора Ђорђевић у свом стилу објашњава зашто је нови албум и даље - без наслова.
„Нек цркне дубока држава“ у препознатљивом Борином стилу
„Радни назив новог албума био је Данс Макабр (Мртвачки плес), преузет мотив са француских средњевековних фресака на којима костури који представљају смрт играју коло са поповима, са сељацима, грађанством. Хтео сам уместо костура, уместо глава да применим онај стари штос са албума 'Истина' где су на Ћеле кули биле наше главе, па сам одустао од тога, јер је и то било мало морбидно, мало хеви. Сетио сам се мога оца који је учио стране језике, и имао је књигу 'Италијански у сто лекција', 'Немачки у сто лекција', те рекох нека се зове: Смрт у сто лекција, а онда сам одустао од тога да се уопште помиње смрт. Иако је албум тежак и црн као и време у коме живимо, наћи ће се згодан наслов, можда и: Две гитаре. То је песма покојног Мише (Алексића) коју смо извели на Ташмајдану на концерту посвећеном њему“, уводи нас Бора у причу о новом албуму.
Рок група Рибља Чорба са новинарком Спутњика Машом Радовић
© Sputnik / Александар Милачић
Након што смо одслушали „Две гитаре“, уследила је нова нумера „Нек' цркне дубока држава“, у препознатљивом Борином стилу, алузија на моћну Америку и њеног новог председника. На питање чиме га је до те мере испровоцирао Запад, да му посвети овакву песму, Ђорђевић одговара:
„Шта да ме не испровоцира, једна шачица људи, има их око један одсто, одлучује да осталих 99 одсто побије. А има и наших политичара који су у тој популацији вечитих владара света, који су у ствари дубока држава, који управљају светом. Требало би бар пет емисија да објасним до детаља тај појам, зато ћу прескочити, нек прочитају људи, нека изгуглају, схватиће шта је то дубока држава у свим порама. Сва срећа да смо ми мало заостали, па нисмо још ушли у ту фазу, али зна се ко јесте. И ово што нам се сервира као вредности и ово што покушавају да нам наметну као некакве вредности, не могу то да објасним, то могу само стиховима.“
Лицемерје света је тешко ставити у једну песму и албум
Објашњавајући феномен дубоке државе, наш саговорник се пита одакле у свету толико лицемерја и подела.
„Када у некој цивилизованој европској земљи погине десетак људи, деси се неки масакр или терористички напад, онда седам дана Ајфелова кула буде у бојама те земље, Љубљана буде у тим бојама, Победник или Зграда Албаније такође. А у Нигерији побију 100 људи, киднапују још 300, вест се објави на последњој страници новина и ником ништа. Да ли су ти нигеријски животи мање вредни од европских или нису? О томе вам причам, а то је тешко све ставити у једну песму или албум“, подсећа Ђорђевић.
Једном приликом наш саговорник је написао стих: „Неће Руси на Амере да им ови не замере“, па смо га питали ко ту данас неће на кога и због чега.
„А, бога ми загустило је, изгледа да песма више није актуелна, сада је актуелно оно - рећи ћу вам нешто што није за јавност, с*рем се на вашу родну равноправност“, каже Бора у свом стилу.
После ове политички ангажоване нумере, имали смо прилике да премијерно чујемо и три емотивне баладе „Очи малог пса“, „Кад бих се родио опет“ и „Заиста не волим што старим“, које су потврда да је на први поглед несаломиви рокер, остао мајстор у стварању најлепших љубавних стихова.
У Словенији викенд пада само једном недељно
Онда смо се дотакли и теме живота на релацији Љубљана – Београд.
„Пре свега сам Србин и волим своју земљу Србију, а има своје предности и живот у Љубљани. Основна предност је у томе што у тој земљи живи жена коју волим. Када сам у Словенији недостају ми спонтаност и непосредност, код њих викенд пада још увек само једном недељно! Овде је сваки дан викенд и то је нека основна разлика, с тим што је тамо све заиста под конац, људи су васпитани, све је чисто и то ми једноставно прија. Има једно место близу Љубљане које је као разгледница. Нигде не можеш да видиш ни отпадак, ни опушак на улици. Не знам како им то полази за руком“, објашњава Ђорђевић пуштајући нам следећу, веома посебну песму под називом „Парада“, за коју каже да се неће наћи на новом албуму, јер „штрчи“ од осталих.
Бил Гејтс и оптимизам златне милијарде
На питање да ли ћемо ипак успети да назремо неко светло на крају тунела у 2022. години, Бора одговара:
„Бил Гејтс је рекао да ће нас идуће године нешто сатрти, па ће после проћи. Вероватно ће испунити обећање. Побиће нас старце и онда ћемо сви бити срећни и задовољни. Добиће златну милијарду, оно некорисно ће да потамане“.
Ипак, легендарни рокер обећао је да ће ускоро направити ведрије песме, а да ће овај опус остати као сведочанство једног времена.