Он је за шведски лист „Свенска Дагбладет“ рекао да срећу не треба називати нормалним емоционалним стањем.
„Осећамо се лошије због тога што нам стално убацују ту идеју. Здравији је приступ када особа настоји да буде задовољна општим правцем развоја свог живота, испуњавајући га тако значајним стварима за њега као што су породица, посао или нечим сличним. Стална брига повезана са задовољством неће нас учинити срећнијим. Срећа је пре оно што постижемо радећи нешто што је, са наше тачке гледишта, испуњено смислом“, објаснио је Хансен.
Истовремено, лекар је природнијом емоцијом назвао бригу, која се, како каже, сада болесним стањем.
„Наш мозак начелно није ни намењен да нам осигура да се осећамо добро. Половина наших предака је умрла пре него што су доживела адолесценцију, тако да је мозак развио способност да 'наслика што је могуће страшнијег ђавола', да тако кажем. Брига је рефлекс који је осмишљен да нам помогне да преживимо“, објаснио је истраживач.
Tакође је подсетио да је биолошки циљ да увек будемо срећни – недостижан, а да бригу и депресију треба доживљавати као заштитне механизме људског расуђивања.
С тим у вези, Хансен је напоменуо да физичка активност и могућност комуникације са уским кругом блиских људи ефикасно смањује анксиозност, а да неактивни начин живота и недостатак сна могу постати сигнали које ће мозак протумачити као стрес.