https://sputnikportal.rs/20220102/lekar-potraga-za-kontinuiranom-srecom-nije-normalna-1132932836.html
Реч експерта: Потрага за континуираном срећом није нормална
Реч експерта: Потрага за континуираном срећом није нормална
Sputnik Србија
Медији и друштвене мреже који убеђују људе да је неопходно тежити непрекидној срећи довели су до широко распрострањених депресивних поремећаја, изјавио је... 02.01.2022, Sputnik Србија
2022-01-02T12:45+0100
2022-01-02T12:45+0100
2022-01-02T12:54+0100
друштво
медицина
здравље
срећа
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110425/54/1104255417_0:100:1920:1180_1920x0_80_0_0_2910199941c7aabc2523d86654cebf7b.jpg
Он је за шведски лист „Свенска Дагбладет“ рекао да срећу не треба називати нормалним емоционалним стањем.Истовремено, лекар је природнијом емоцијом назвао бригу, која се, како каже, сада болесним стањем.„Наш мозак начелно није ни намењен да нам осигура да се осећамо добро. Половина наших предака је умрла пре него што су доживела адолесценцију, тако да је мозак развио способност да 'наслика што је могуће страшнијег ђавола', да тако кажем. Брига је рефлекс који је осмишљен да нам помогне да преживимо“, објаснио је истраживач.Tакође је подсетио да је биолошки циљ да увек будемо срећни – недостижан, а да бригу и депресију треба доживљавати као заштитне механизме људског расуђивања.С тим у вези, Хансен је напоменуо да физичка активност и могућност комуникације са уским кругом блиских људи ефикасно смањује анксиозност, а да неактивни начин живота и недостатак сна могу постати сигнали које ће мозак протумачити као стрес.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
медицина, здравље, срећа, друштво
медицина, здравље, срећа, друштво
Реч експерта: Потрага за континуираном срећом није нормална
12:45 02.01.2022 (Освежено: 12:54 02.01.2022) Медији и друштвене мреже који убеђују људе да је неопходно тежити непрекидној срећи довели су до широко распрострањених депресивних поремећаја, изјавио је аутор многих истраживања посвећених раду људског мозга Андерс Хансен.
Он је за шведски лист „Свенска Дагбладет“ рекао да срећу не треба називати нормалним емоционалним стањем.
„Осећамо се лошије због тога што нам стално убацују ту идеју. Здравији је приступ када особа настоји да буде задовољна општим правцем развоја свог живота, испуњавајући га тако значајним стварима за њега као што су породица, посао или нечим сличним. Стална брига повезана са задовољством неће нас учинити срећнијим. Срећа је пре оно што постижемо радећи нешто што је, са наше тачке гледишта, испуњено смислом“, објаснио је Хансен.
Истовремено, лекар је природнијом емоцијом назвао бригу, која се, како каже, сада болесним стањем.
„Наш мозак начелно није ни намењен да нам осигура да се осећамо добро. Половина наших предака је умрла пре него што су доживела адолесценцију, тако да је мозак развио способност да 'наслика што је могуће страшнијег ђавола', да тако кажем. Брига је рефлекс који је осмишљен да нам помогне да преживимо“, објаснио је истраживач.
Tакође је подсетио да је биолошки циљ да увек будемо срећни – недостижан, а да бригу и депресију треба доживљавати као заштитне механизме људског расуђивања.
С тим у вези, Хансен је напоменуо да физичка активност и могућност комуникације са уским кругом блиских људи ефикасно смањује анксиозност, а да неактивни начин живота и недостатак сна могу постати сигнали које ће мозак протумачити као стрес.
