Седам светских чуда старог и новог света су архитектонска дела која су људи градили од Рима до данашњег дана и која се сматрају врхунцем људске креативности и генијалности. Тај број има своје значење и у белом спорту јер је број који означава један од многобројних рекорда Новака Ђоковића, најбољег тенисера света.
Новак Ђоковић оборио је рекорд Пита Сампраса и седму сезону у каријери завршио као светски број један.
Те године ушле су у историју белог спорта, а српски ас је био главни јунак тих бајки. Када је 2008. године Новак освојио први Гренд слем било је јасно да Рафел Надал и Роџер Федерер нису више непобедиви, али оно што се није очекивало да после три године Новак постане управо то за Шпанца и Швајцарца.
Први мандат Новакове владавине – 2011. година
Прва у низу чудесних, 2011. година почела је титулом на Аустралијан опену, након које је Новак учествовао на шест турнира и на сваком дошао до трофеја. До краја сезоне имао је невероватних десет пехара из 11 одиграних финала: Аустралијан опен, Дубаи, Индијан Велс, Мајами, Београд, Мадрид, Рим, Вимблдон, Канада и УС опен.
На 15 турнира Ђоковић је остварио 70 победа и шест пораза. Од четири Гренд слема Новак је освојио три изузевши само Ролан Гарос што је у статистици 25 тријумфа наспрам једног пораза.
Након освојеног Вимблдона, Новак је после победе над Надалом коначно постао први тенисер света, а до краја сезоне имао је разлику од 4.035 бодова у односу на „краља шљаке“.
Проценат против десет најбољих тенисера света био му је 84%.
Како је Новак учврстио трон – 2012. година
Наредна година није била много другачија, Новак је само на неколико недеља изгубио прво место које је чувао већим делом сезоне.
Одиграо је два турнира више него 2011. gодине, а забележио 75 победа уз 12 пораза, што је такође био рекорд. Од 11 одиграних финала славио је у шест, а трофеј са Аустралијан опена поново је завршио у његовим рукама.
Те године Роџер Федерер остао је на другом месту, а Новак је био испред њега бољи за 2.655 поена.
Енглеска је упознала тениског краља – 2014. година
На кратко је 2013. године српски ас пао на друго место, али се форма вратила већ наредне, историјске године.
Поново је учествовао на 15 турнира, а освојио је 61 меч уз осам пораза. Одиграо је осам финала и изгубио само једно на Ролан Гаросу од Рафаела Надала.
Те године одиграо је један од епских мечева са Роџером Федерером на Вимблдону када је по други пут у каријери освоји титулу на Гренд слему у Лондону.
Подигао је светски број један поново проценат победа над играчима из ТОП 10 на 79 одсто, а Федерер му је поново гледао у леђа.
Олимпијски циклус Новакове доминације – 2015. година
Међу седам чудесних година по мишљењу многих стручњака, ова је била најчудеснија. Потребна би била једна књига да се наброје рекорди које је Новак оборио 2015. године, а многи би чак помислили да је та књига заправо једна врста бајке.
Рекорд у проценту победа наспрам пораза поново је Ђоковић чувао у свом џепу: 82-6. Новак је од тога играо 15 финалних мечева, а у невероватних 11 долазио до трофеја.
Годину је завршио као једини тенисер који је играо финале на сва четири Гренд слема и као играч који је највише пута у низу освајао завршни Мастерс у периоду од 2012. До 2015. Године.
Новак је са шест Мастерс титула постао тенисер са највише освојених турнира хиљаду серије у сезони.
Такође, био је ненадмашив када су победе против најбољих десет играча света у питању јер је победио у чак 31. мечу.
Те магичне 2015. Ђоковић је достигао проценат од 87,70 одсто победа на тврдој подлози, по чему је такође водећи тенисер у историји белог спорта.
Као да то није било довољно за сам крај сезоне српски тенисер имао је разлику од 7.640 бодова у односу на другопласираног Ендија Марија.
Такву разлику бели спорт до тада није видео.
Нада, вера, жеља – 2018. година
После сезоне као што је 2015. било је тешко замислити какво светско чудо Ђоковић може поново да изгради, али 2018. наговестио је да ће његова форма поново бити на врхунцу.
Крајем јула 2017. године Новак је после предаје меча Томашу Бердиху у четвртфиналу Вимблдона због повреде лакта објавио крај сезоне коју је завршио на 12. Месту.
Смењивали су се стрепња, нада, жеља за повратком, а на крају је поново победник био Новак Ђоковић.
Жељан рекета и презнојене мајице, одјека лоптица изашао је 2018. на терен и играо 17 турнира. По статистици је то била стандардна година за Новака, али невероватна за спорт.
После тешке повреде Новак се вратио као да није ни био на паузи. Након што је освојио Вимблдон и УС опен било је јасно да је српски ас заборавио шестомесечни опоравак.
Као повратник Новак је сезону завршио са четири титуле из седам финала, 53 добијена меча уз 13 пораза и оно што је најважније поново је у сенци оставио муњевитог „Бика са Мајорке“, Рафаела Надала.
Новакова тениска романса у вечном граду – 2020. година
Година обележена пандемијом корона вируса за Новака Ђоковића почела је титулом са репрезентацијом Србије на АТП купу, а наставила се новим пехаром на Аустралијан опену.
Ђоковић је сезону обележио са четири титуле у пет финала, док му је укупан скор био 41 победа наспрам само пет пораза.
У вечном граду, месту где је смештено једно од седам светских чуда, Новак је исписао и своје ново чудо. Победом у финалу на Мастерсу у Риму против Дијега Шварцмана, Ђоковић је постао најстарији освајач трофеја у престоници Италије.
Тада је такође и престигао Надала по броју Мастерс титула јер је освојио 36. трофеј на турнирима серије хиљаду.
Надал је поново годину завршио само сањајући прво место јер је Новак био удаљен 2.180 поена.
Рањени лав – 2021. година
Најновије Новаково чудо изграђено је 2021. године. То чудо зове се једноставно “Година Новака Ђоковића” и упркос силним напорима и успесима тенисера млађе генерације попут Данила Медведева нико није успео да преузме српском асу ову историју сезону.
Почело је на истом месту. Поново је сунце у Мелбурну пријало светском броју један који је по девети пут крунисан на Аустралијан опену. Упркос повреди, играо је под боловима, рањен и успео да на маестралан начин започне годину.
Уследио је потом један од најважнијих датума у Новаковој каријери. Српски тенисер је осмог марта званично започео 311. недељу на првом месту АТП листе чиме је оборио рекорд Роџера Федерера који је 310 недеља провео као први рекет света.
Новак је тада постао играч са највише недеља на врху. Уследио је фантастичан турнир за Новака у Риму где је морао да одигра два меча у дану и оба пута победи.
Савладао је Стефаноса Циципаса и Лоренца Сонега, али маратонско финале са Рафаелом Надалом није издржао, па је титула завршила код Шпанца.
Ипак, Новак се осветио на Ролан Гаросу где је Надала елиминисао у полуфиналу и постао први и једини играч који је минимум два пута освојио сваки од четири Гренд слема.
Уследио је Вимблдон где је Ђоковић освојио трећу узастопну, а укупно 20. Гренд слем титулу и изједначио рекорд по броју освојених Гренд слемова са Надалом и Федерером.
Није Новак успео да дође и до 21. трофеја са највећих тениских турнира, а у томе га је у финалу УС опена спречио Данил Медведев.
Ипак, руски ас је и са својим првим Гренд слем трофејем био 2.900 поена далеко од Новака.
Није освојио Календарски Гренд слем и остао је без медаље са Олимпијских игара, али је сезону завршио са три најпрестижнија пехара ( Аустралијан опен, Вимблдон, Ролан Гарос) 37 Мастерс титула чиме је поново надмашио Надала и на првом месту.
Ђоковић је седми пут у каријери годину завршио као најбољи тенисер света, а овај сада само његов рекорд могао би још да порасте.