Кинеска легенда
Према Библији, неколико векова након стварања света почео је да „расте број људи на земљи, родиле су им се кћери. Тада су синови Божји (анђели) видели да су кћери лепе и узели их за жене“. Господ је био љут и одлучио је да истреби човечанство и све живо на Земљи.
Бог је помиловао само праведника Ноја и његову породицу. Рекао му је да сагради барку и да са собом понесе од сваке врсте пар. Након тога је почела снажна киша која је трајала 40 дана. Вода се подигла више од највиших планина. Сви су погинули осим оних који су били у Нојевој барци.
То је најпознатија прича. Ипак, како су појаснили научници, то није једина прича. Мит о Потопу је познат код великог броја народа од Јапана до Блиског истока, у Африци и Америци. Мада, није познато чије се предање појавило раније и да ли се катаклизма догодила.
Научници су пре неколико година саопштили да корене велике несреће треба тражити у кинеским предањима. У једном предању се говори да је земљу захватило велико невреме које се чинило да ће потопити целу Кину. Међутим, мудри владар Јуј, који је заиста и постојао, обуздао је стихију помоћу магије.
Еколог Цинлун У са Пекиншког универзитета и његове колеге су 2016. године нашли неочекивану потврду да је легенда реална. Они су проучавали наслаге стена у клисури Цзиши на западу Кине, кроз коју тече позната река Хуангхе (Жута река). Њихову пажњу су привукли необични по својој форми наноси шљунка и песка који потврђују да су туда прошли велики потоци воде.
По мишљењу научника, разлог те појаве би могло бити велико клизиште које је блокирало реку Хуангхе и претворило се у велику природну брану висине 200 метара. Формирао се резервоар, а околина је потпуно поплављена.
„Као последица тога ниво реке Хуангхе је веома брзо порастао за 38 метара, а ширина је неколико пута повећана. Сваке секунде река је избацивала више од 500 хиљада кубних метара воде изнад норме“, објашњава Дерил Гренџер, један од истраживача.
Међутим, та катастрофа се догодила пре око 4.000 година, а већина предања о великом Потопу се појавила много раније.
Глинене таблице
Мит о Нојевој барци није најстарији. Крајем XIX века енглески археолог Џорџ Смит је на територији савременог Ирака пронашао глинене таблице са описом велике катастрофе, који је веома личио на библијске приче.
Према легенди, богови су се наљутили на људе због неправде и послали као казну потоп. Киша је падала данима. Једино се спасио побожни Зиусудра, цар града Шурупака, јер су га божанства упозорила на потоп.
Током XX века у многим рејонима Блиског истока археолози су проналазили натписе са разним варијантама предања и схватили су да су управо са њих преписали причу о Ноју.
Поред тога, научници су пронашли и материјалне доказе катаклизме. На месту старог града Шупака дошли су до слоја који се у потпуности састоји од муља и глине. Испод њега су лежали артефакти стари пет хиљада година што је указало да је та локација потопљена.
Научници су претпоставили да је тада у Међуречју (Месопотамији) дошло до велике поплаве. У почетку је све било под водом, а када се стихија повукла, градови и села су били прекривени дебелим слојем муља и глине.
Чинило се да се све поклапа. Међутим, постоји и та чињеница – изливање река се редовно догађа. Међутим, ни једно изливање реке се не може упоредити са Потопом. Легенду је могла да створи само катаклизма великих размера.
Црноморска поплава
Решење су пронашли геолози Вилијам Рајан и Волтер Питмен са Колумбијског универзитета. Они су изучили „климатски летопис Земље“ – седименте леда на Гренланду. Дошли су до закључка да је пре 10 хиљада година ниво светских океана значајно порастао.
У катастрофи је највише настрадала обала Црног мора. Тада је оно било као језеро, мореуз Босфор није постојао, уместо њега је била гранитна плоча. Док се слатка вода налазила на 150 метара ниже од нивоа светског океана.
Пре око 7,5 хиљада година ледници који су се топили су подигли ниво Средоземног мора. У рејону мореуза се образовао велики водопад који је био као 200 Нијагариних водопада и текао је 300 дана заредом.
Нови Црног мора је растао око пола метара годишње, због чега је било погођено становништво које је ту живело. Потврду су научници пронашли и у Турској.
„На дубини око 160 метара смо пронашли стару линију обале. Дуж ње се виде остаци дрвених грађевина које су се добро сачувале. То је превазишло сва наша очекивања“, рекао је подводни археолог Роберт Балард.
Према његовим речима, као резултат потопа у Црном мору су настала два слоја: мање густа слатка вода се налази на врху и засићена је кисеоником, а на дну се још увек налази гушћа слана вода Средоземног мора која је лишена кисеоника. Због тога су артефакти савршено очувани.
Научници сматрају да је управо катастрофа на Црноморској обали могла послужити као основа за библијску причу о Потопу. Ипак, још увек је рано о томе говорити са великом сигурношћу.