Реч је о научном апарату „Бион-М“ број 2, који је првобитно требао да се пошаље на висину од 800 километара, а сада се разматра висина од 20.000 километара. Како наводи извор Спутњика, планови су повезани са припремом руских космонаута за одлазак на Месец и друге планете.
„Нема проблема са слетањем са такве висине. Да, заиста, ми као једну од варијанти разматрамо лансирање не на 800 километара, као што се претпостављало, већ нешто више. Тренутно се ово питање разрађује“, рекао је Баранов.
Према његовим речима, у случају да се предлог усвоји, требало би да се направи мала измена космичке летелице. Одлуку ће донети Институт за биомедицинске проблеме Руске академије наука (РАН), који ће у овом предлогу пронаћи научни интерес.
Раније је саопштено да је државна корпорација „Роскосмос“ предложила Институту за биомедицину РАН и Федералној биомедицинској агенцији да започне припрему за слање руских космонаута на Месец и друге планете Сунчевог система.
План је да се 2024. године лансира научна летелица са биљкама и животињама изван геомагнетног поља планете како би се проучила могућност њиховог дугог боравка у таквим условима.
Реч је о пројекту „Нојева барка“ који је раније најавио директор „Роскосмоса“ Дмитриј Рогозин, у оквиру којег се 2024. године планира лансирање свемирске летелице у орбиту на 20.000 километара изнад Земље на четири недеље ради истраживања биологије, физиологије и биотехнологије свемира.
С обзиром на то да пројекат није у Федералном космичком програму, дат је предлог да се промене научни задаци за мисију „Бион-М“ број 2 која је раније планирана за 2023. годину. У оквиру мисије је планирано да животиње (мишеви, гмизавци, инсекти, биљке и микроорганизми) буду послате на месец дана на висину око 800 километара изнад Земље, где почиње унутрашњи радијациони појас планете.
На висине веће од 17.000 километара, на које је планирано да се лансира „Нојева барка“, делује спољашњи радијациони појас. У појасу се прикупљају тешке честице из свемира и од Сунца, које су способне да „разбију“ ДНК и микроелектронику. На овај начин унутрашњи и спољни радијациони појасеви, који су у оквиру Земљине магнетосфере, штите живе организме од космичке радијације.
Прочитајте још: